Ако пас уједе – власник је крив

Окружно тужилаштво у Смедереву терети Јовицу Недељковића из Смедерева за убиство, јер је у пролеће прошле године у својој кући на Драгана Арсића хушкао ротвајлера који га је са више од 60 уједа на смрт растргао. Првобитна оптужница за изазивање опште опасности преиначена је у садашњу јер је Виолета Радојковић, невенчана супруга Недељковића, после годину и по дана проговорила и оптужила га да је нахушкао пса на Арсића и издавао наредбе током догађаја који је довео до смртних последица. Оптужени власник пса у притвору је од 30. априла 2008. године, док је над ротвајлером убицом, уз бурне реакције разних удружења љубитеља животиња, еутаназија извршена још у јуну прошле године.

Ово је само један од бројних примера да пас служи као оружје. Много је случајева и да куче нападне и повреди човека без ичијих наредби. Често се дешава да пси луталице насрћу на недужне пролазнике, а и поштари су им, изгледа, омиљена мета. Добро је познат и случај Јелене Триван, посланице Демократске странке, коју је на паркингу испред Дома Народне скупштине, чопор паса изуједао по ногама.

Овакви случајеви терају на размишљање ко је одговоран и надлежан и да ли је животиња у било којој ситуацији крива, било да је нахушкана или не, јер луталице и бесни пси постоје због човекове немарности и неодговорног власништва, осим ако није реч о псу „плаћеном убици”.

Алармантна је чињеница да су напади паса на човека порасли за 25 одсто у односу на 2007. годину.

Александра Станковић, адвокат и стручни сарадник организације за поштовање и бригу о животињама „Орка”, каже да Кривични законик чланом 113. прописује затворску казну од пет до 15 година, ако се утврди да је власник хушкао пса на усмрћеног у намери да проузрокује смрт, а висина казне зависи од самог злочина.

– Уколико, у зависности од карактеристика радње, суд процени да је реч и о безобзирном насилничком понашању, онда је у питању тежак облик убиства за који се по члану 114. Кривичног законика прописује затворска казна од најмање десет година или највише од 30 до 40 година – каже Станковићева и додаје да казне постоје иако власник није проузроковао напад животиње.

У случају да је пас који има власника усмртио другог човека или му нанео озледе теретиће се власник јер је реч о животињи као опасном средству коју је газда држао непрописно. Значи да је лошим узгојем пса изазвао општу опасност и начинио кривично дело за које се у зависности од конкретног догађаја прописује казна од шест месеци до пет година.

Пракса јесте да се у свим случајевима пси успављују, што не би смело да се ради, јер, како каже Маријана Вученић, професор Факултета ветеринарске медицине, кучићи нису одговорни.

– Животиње као и људи имају права на квалитетан живот, а ако су агресивне то значи да власник није поступао одговорно према њима. Када пас усмрти или нападне човека, неопходно је да се ангажује ветеринар форензичар и стручно лице које се бави понашањем животиња. Они из узорка крви открију да ли животиња има гене на агресивност. Ако је власник нахушкао пса, онда је агресивност изманипулисана, наменска, као када узмете пушку и пуцате, а после њу униште. У било ком случају, пас није одговоран. Неопходно је једино забранити репродукцију тако што ће се пас стерилисати или кастрирати – објаснила је Вученићева.

-----------------------------------------------------------

Орка: увести одредбу о добробити животиња

Организација ОРКА најавила је да ће покренути кампању да се у Устав Србије уведе одредба о добробити животиња. „Циљ је увођење нове одредбе о добробити животиња – ’животиње имају право на живот у складу са својом врстом и законом’ у Устав Србије”, наводи се у саопштењу организације ОРКА.

Додаје се да ће кампања „Они нису изабрали живот с друге стране закона” бити покренута поводом Дана напуштених животиња који се сутра обележава. Кампања указује на одговорност човека за све проблеме у вези са животињама, а нарочито одговорност за проблем напуштених животиња. Слогани ове кампање су: „Они нису изабрали живот с друге стране закона, животиње заслужују бољи живот и морају бити заштићене Уставом”.

Љиљана Перовић