Серија у част годишњица рођења великана

Под називом „Наука” Пошта Србије је 22. јуна емитовала пригодну поштанску серију од четири марке посвећене годишњицама рођења великих научника. На маркама номинала 22 динара приказни су домаћи, а на маркама номинала 46 динара страни научници.

На првој марки номинале 22 динара мотив је портрет Павла Савића, физичара, хемичара, директора Института за нуклеарне науке „Борис Кидрич” у Винчи и професора Београдског универзитета, рођеног пре 100 година у Солуну. Од 1935. до 1939. године радио је у Паризу са Иреном Жолио-Кири на идентификацији елемената који настају у процесу бомбардовања урана неутронима. Резултати до којих су дошли довели су непосредно до открића нуклеарне фисије.

У сарадњи са Халбаом и Коварским дао је темеље за прорачун ланчаних реакција у нуклеарним реакторима. У сарадњи са математичарем Радивојем Кашанином Павле Савић је поставио теорију понашања материјала под екстремно високим притисцима, познату као теорија Савић–Кашанин.

На другој марки номинале 22 динара је портрет Димитрија Путниковића, српског учитеља, васпитача и просветитеља. Рођен је пре 150 година у Касидолу у свештеничкој породици. Написао је велики број чланака, студија и расправа углавном из области педагогије. Објавио је низ дела из дечје и омладинске књижевности, помоћне ђачке књиге и уџбенике.

Током 1894/95. године боравио је у Прагу, где је проучавао тамошњи школски систем. Његовом препоруком држава је прихватила и основала грађанске школе у Србији. Један је од оснивача и први управник Школског музеја, данас Педагошког музеја, основаног 1896. у Београду.

На првој марки номинале 46 динара је лик Пјера Кирија, француског физичара и хемичара рођеног пре 150 година. На Сорбони је дипломирао физику 1878, а седам година касније је докторирао. Иако је веома успешно истраживао електрицитет и магнетне особине супстанци, научни рад је пре свега везан за зрачење радиоактивних супстанци на којима је радио заједно са супругом Маријом Кири.

(/slika2)Са њом је добио Нобелову награду за физику 1903. Погинуо је 1906. године у саобраћајној несрећи. На Конгресу радиологије 1910. године одлучено је да се јединица за радиоактивност назове „кири” у његову част.

На другој марки номинале 46 динара је лик Чарлса Роберта Дарвина, једног од највећих научника у историји људског рода, чија се 200-годишњица рођења обележава у целом свету. Његова књига „Постанак врста путем природног одабирања”, која се појавила пре тачно 150 година (24. новембра 1859), чини прекретницу у разумевању природе, па тиме и у развоју природних наука. Ова књига је настала на основу истраживања спроведених од 1831. до 1836. године на појединим острвима у Атлантском океану.

Дарвин је доказао да на природни свет организама непрестано делују природни закони, па су сва жива бића променљива и у борби за опстанак опстају само оне врсте које могу да се прилагоде.

Уметничку обраду марака урадила је мр Миа Лужајић, графички дизајнер из Београда, док су стручну сарадњу пружили Марина Нинић из библиографског одељења Библиотеке САНУ, инжењер Драгољуб Путниковић и проф. др Никола Туцић, дописни члан САНУ.

Марке су штампане у техници вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табацима од по 10 марака и у тиражу од 28.000 комплетних серија. На дан емитовања марака Пошта Србије пустила је у оптицај четири пригодна коверта првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.

Бора Станковић