Јефтини станови од града до града

За куповину станова из пројекта масовне станоградње моћи ће да конкуришу сви грађани, под условом да испуњавају услове банака за кредит, рекао је Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања на округлом столу у Привредној комори Београда. Држава ће се потрудити да у том подухвату сви добију оно што им је потребно – грађани јефтине станове, фирме велики посао усред економске кризе, а општине и градови нова насеља. Раније спомињана цена квадрата од 500 евра, међутим, вероватно није реална, као што су преурањене најаве да ће само у главном граду бити подигнуто 20.000 станова, оценио је Дулић.

– Не можемо у пројекат масовне станоградње уврстити све општине него само оне где има довољно тражње. Потреба постоји свугде, али је тражња мања због кризе и услова на тржишту, а држава неће бити инвеститор него само посредник између грађевинских фирми, банака, локалних самоуправа и Војске Србије. Све док има тражње – градићемо, пројекат није ограниченог трајања и обима. Радна група ће га представити у септембру и нећу обећавати када би он могао бити реализован јер то није озбиљно, али учинићемо све да градња почне у марту. Дестимулативно је и унапред говорити о ценама квадрата јер оне ће зависити од општине у којој се гради и зоне у општини, од тога да ли је земљиште војно или је корисник локална самоуправа и да ли је већ комунално опремљено, да ли ће локална самоуправа наплаћивати надокнаду за уређење земљишта, какве услове ће понудити банке. Модел неће бити једнообразан, не може важити за сваку општину него ће се преговарати о сваком појединачном случају – објаснио је Дулић.

Милутин Мркоњић, министар инфраструктуре, напоменуо је да грађани не треба да очекују да ће станови из овог пројекта бити грађени на Славији и Теразијама, него у периферним општинама. Док је Дулић одбио да нагађа о могућим локацијама и ценама квадрата, у чему га је подржао и Александар Антић, председник Скупштине Београда, Мркоњић се супротставио колеги из владе и другу из странке и, као и у својим пређашњим изјавама, инсистирао да је Борча једно од места на којима ће се градити, да у Београду постоји барем пет погодних локација и да цена квадрата не мора да премаши 500 евра.

– Очекивао сам да Београд данас дође, понуди локацију и затражи нам да дамо модел. Да бисмо направили модел масовне станоградње, треба нам локација. Сетите се колико људи у Београду плаћа кирију од 100 до 300 евра месечно. Барем 80.000 – казао је Мркоњић.

И Антић, као представник власти главног града, има конкретна очекивања. Он је навео да је инвеститорима који плате надокнаду за уређење грађевинског земљишта до 1. децембра град већ отписао 50 одсто цене, што је више од 20 одсто, којих ће се локалне самоуправе наводно морати одрећи ради успеха пројекта, али да буџет Београда има „јаку социјалну димензију”, коју мора сачувати.

– Спремни смо да разговарамо о значајном умањењу надокнаде. Али, град већ ради на зидању 1.000 социјалних станова, субвенционише комуналије и енергетику, има највећа социјална давања у држави и од тога не можемо одустати. Хајде да стежемо каиш, али и грађевинске фирме морају да смање профит. Ово није време у којем грађевинци треба да постану број један у џет-сету – рекао је Антић.

Ни Војска, судећи по изјави Илије Пилиповића, заменика министра одбране за материјалне ресурсе, није спремна да тек тако препусти своје земљиште. Њен услов је 20.000 станова, казао је Филиповић.

– Многи официри Југословенске народне армије су деведесетих година прошлог века дошли у Србију на наш позив и дужни смо да их збринемо. Око 14.000 припадника Војске нема стан, 5.000 има стан али неадекватан. Потребни су нам и социјални станови и станови за тржиште. Локације које нас оптерећују постоје и спремни смо да се решимо неких касарни. Инвеститори, јавите се – позвао је Филиповић.

Представници грађевинских фирми сложили су се да је пројекат масовне станоградње обећавајући и, готово без изузетка, оценили су да ће снизити цене некретнина у Београду. Поједини су затражили од министара да се постарају да домаће фирме добију послове на том пројекту и Мркоњић је дао реч да ће за то имати његову подршку.

В. Вукасовић