У политику из револта

Милорад Додик (48) је, у сваком смислу, један од најјачих људи у Босни и Херцеговини. Председник Владе Републике Српске и Савеза независних социјалдемократа је двометраш, покушао је да се бави боксом, али је био много успешнији као кошаркаш. Ово му је трећи мандат на положају премијера, па се у тој улози осећа као риба у води. И у контактима са странцима, кад говори енглески, и у сусретима с домаћим политичарима, кад употребљава све "језике", делује – надмоћно. Пореклом је из богате породице из Александровца, села поред Лакташа, предграђа Бањалуке. Из овог места, упркос и службеним потребама, није хтео да оде. Ту и сад живи са супругом Сњежаном, сином Игором, кћерком Горицом, унуком Стефаном (1,5) и зетом Драганом. Почетком осамдесетих година дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, али никад није бежао од радова на њиви и помоћи оцу Богољубу и мајци Мири. У време кад је студирао био је победник на такмичењу – тракториста...

Који спорт Вам је најближи?

Највише утицаја имам на два кошаркашка клуба. То су београдски Партизан Игокеа и александровачка Игокеа Партизан. "Партизановац" сам и желим да му помогнем. Јавно морам да кажем да постоји страшна небрига друштва о великим клубовима. Наш интерес је да се београдски Партизан учврсти међу 16 најбољих екипа Европе. Зато морам да нагласим да сам разочаран што институције у Србији не подржавају значајно овај покушај да се стигне до великог успеха. Наравно, моје интересовање није ништа мање ни за фудбал, рукомет, одбојку, бокс... 

Ваше боксерско искуство?

С 15 година, 1974, кад је Маријан Бенеш био европски првак и најпопуларнија личност у Бањалуци, отишао сам по наговору другова у Славију. За селектирање почетника био је задужен чувени боксер Радован Бисић, који је, на жалост, прерано умро. Мене су, као најкрупнијег, угурали у ринг. Показивао ми је ескиваже уз савете: "Не тако, дижи руке, не тако"... Вероватно изнервиран мојим грешкама ударио ме је мало јаче, па сам завршио тај "меч" на поду... Био је то почетак и крај моје боксерске каријере.   

Чиме бисте се бавили да нисте политичар?

Био сам приватник у врло нестабилним условима, у ратном периоду. У политику сам ушао из револта. Нисам био задовољан како су то радили други.

Да ли сте били члан Савеза комуниста?

Био сам најмлађи комуниста и функционер у Скупштини општине Лакташи. Људи су запазили неке моје способности и, ако могу похвално да говорим о себе, зато што сам био одличан ученик, добар спортиста и момак који је, без резерве, прихваћен у локалној заједници. Поносан сам на то, јер су ми је партијска и радна улога дали прилику да изградим себе у свим сферама живота. Брзо сам, са 26 година, изабран за председника Извршног одбора општине. Радио сам с младом екипом, која је у Лакташе унела нову праксу, нову атмосферу и економску стабилност која и данас траје...

Који је Ваш политички циљ?

Пре свега и изнад свега желим стабилну и јаку Републику Српску. Све остало ми је у другом плану.

Шта је суштина недавног спора с Мирославом Лајчаком?

Сматрам да значајни део јавности у Србији не познаје довољно овдашње прилике. Дејтонски споразум не само што је прекинуо рат већ је направио и нову БиХ. Један њен део је и Република Српска. Као први човек српске извршне власти борим се за њену што стабилнију и бољу позицију. А то није лако...

Ко су Ваши противници?

Они нису само у Сарајеву већ и у значајним институцијама међународне заједнице. Прво су били за то да се по сваку цену овде спроведе приватизација, а сад то замењују ставом по коме без јаке државе и владавине права не може да се рачуна на успех. Тиме желе да ојачају институције на нивоу БиХ. Ми смо за то тамо где имамо свој интерес. Мирослав Лајчак и Канцеларија високог међународног представника покушали су да утичу на централизацију БиХ, али Република Српска је престала да буде простор у који је неко долазио и узимао шта хоће. 

И, шта се догодило?

Издржали смо све притиске, па мислим да се таква ситуација више неће поновити. Република Српска може да буде део БиХ, ако је и други прихватају. Али, ако други буду тражили да Република Српска буде укинута ми можемо, у датом времену, да јој обезбедимо и – другачији статус!

Шта желите?

Нисмо авантуристи. Мислимо да би БиХ требало да буде федерално уређена јединица у којој ће Република Српска, оваква каква јесте, имати статус федералне јединице, чије се границе неће мењати. Прихватамо сваки договор у том смеру. Али, ако неко мисли да је време за укидање Републике Српске то је најбољи знак да ће БиХ отићи – дођавола...

Да ли и у БиХ  може доћи до пуцања по "шавовима"?

Не знам где ће и шта да пуца, али знам да пушке неће. Република Српска је данас бољи и стабилнији део БиХ. Политички је сређена и финансијски стабилизована. Имамо буџетски суфицит и милијарду долара на рачуну за свој развој. Преостали део БиХ о томе може само да сања. Они имају дефицит од око 220 милиона долара.

Која је формула успеха Ваше породице?

Формула је огроман рад у свим пословима. Сви смо радили до крајњих граница: отац, мајка, нас два брата, сестре... Никад ништа нисмо оставили недовршено. Док сам студирао распуст сам проводио код куће. Радио сам на имању родитеља. Отац и мајка су ценили моју помоћ, па су ми 1981. купили новог "стојадина". Ипак, понекад, признајем, једва сам чекао да дође друга половина августа, да одем у Београд, у Студентски град, да се неколико дана одморим и наспавам, па да после тога спремим испите.

Шта сте казали Мишковићу у "Делта ситију"?

Овај објекат у Новом Београду изгледа моћније него многи слични које сам видео у развијеном свету. Зато сам рекао Мишковићу да желим један такав трговачки центар и у Републици Српској. А да бих му показао колико озбиљно прилазим сваком послу победио сам га, на његовом терену, у "Делта ситију", у – куглању.

Како пролазите у договору са странцима?

Већ на свом премијерском старту добио сам од америчке владе помоћ од пет милиона долара за образовање на чему сам јој и данас захвалан. А после разговора с Мадлен Олбрајт о ситуацији у Републици Српској и БиХ саопштила је да сам "дах свежег ветра који је прохујао кроз њену канцеларију"... То нисам схватио као комплимет себи, већ политичкој реалности у Републици Српској.

Шта мислите о политичкој судбини Антона Јосиповића?

У Републици Српској је 9. децембра биран само нови председник, јер је то место било упражњено због смрти Милана Јелића. Изабран је др Рајко Кузмановић, а потпредседници, Муслиман и Хрват, нису поново бирани. Хрват Јосиповић, олимпијски боксерски шампион из Лос Анђелеса, би то могао да буде само ако тако одлуче надлежни органи. И ја ћу прихватити оно што је легално.

Да ли је Игокеа Ваша фирма?

Немам своју фирму. Игокеу сам угасио кад сам први пут изабран за председника Владе РС. Нисам хтео да мешам рад у државном и приватном сектору. Сад у Александровцу постоји Игокеа Партизан, која је власништво бивших играча међу којима сам и ја. А тај клуб је већа обавеза него корист.

Колико улажете у културу РС?

Максимално од онога што имамо. Издвојили смо 700 хиљада евра за филм "Свети Георгије убива аждају". Идуће године ћемо помоћи снимању филма "Турнеја", као и другим пројектима, а посебно позоришту. Наше горе лист глумац Тихомир Станић то добро зна. Разговарали смо о томе...

Колико сте одговорни?

Према другима сам много одговорнији него према себи. Радим и по 15 сати дневно...

Шта Вам је највредније у животу?

Карактер, образ и достојанство. А најважније ми је породично и лично здравље.

Да, и то непоправљив.

Животни став?

Нема стајања. Идемо даље!

Зашто живите у селу?

Волим и Бањалуку и Београд, али не подносим гужву. Овде сам комотнији.

Где се одмарате?

Ретко идем на одмор, а кад одем то кратко траје. Волим море, Италију...  Одмарам се с породицом, али понекад волим да се осамим, да средим мисли, планове, идеје...

Шта Вам је све ово требало?

И ја се то, понекад, питам. Заиста...

Колико љубав зависи од лепоте, страсти, еротике?

Ко еротику стави на прво место значи да је механички тип, па не верујем да ужива у таквој љубави. За мене су доминантни лепота, приврженост, отвореност, непосредност...