Батргање у потрошачкој корпи

Грађани Србије су у години за нама углавном плаћали све веће цехове и батргали се у потрошачкој корпи. Ако им вода није долазила до уста, уље и млеко сигурно јесу. Највише их је коштала летошња суша која још "топи" кућни буџет, а са њом и поскупљења која су последњих месеци потпуно измакла контроли. Тако су се у корпи, само у последњем тромесечју, нашла четири поскупљења млека, две корекције цена уља и хлеба и осетно поскупљење свих врста меса. И није стало на томе. Ланчана промена ценовника нагоре изазвана скоком цена основних намирница, али и других инпута, дефинитивно су се сломила о леђа потрошача. Осетило се то и на животном стандарду. Према подацима Министарства трговине и услуга, током ове године забележен је благи пад стандарда, а трошкови за просечну и минималну потрошачку корпу расли су брже од просечне нето зараде.

И док су примања у октобру била за 1,6 одсто виша него у децембру прошле године, издаци за минималну потрошачку корпу су порасли за 14,7, а за просечну 12,6 одсто.

– Бољитак животног стандарда је незнатан. Просечна плата јесте повећана, али се то једноставно не примети, јер је храна врло скупа. И даље највећи део средстава кућног буџета иде управо на храну Упоредо с тим, поскупљење горива и других инпута осети се и на другим трошковима живота, као што су комуналије, струја, превоз – каже Владана Хамовић, помоћник директора Института за економику пољопривреде.

Хамовић предвиђа да ће у наредном периоду грађани бити оптерећени кредитима које отплаћују, поготово они који рату плаћају у еврима. Према подацима из Удружења банака Србије, за сада се дугови плаћају на време. Међутим, питање је шта ће донети година пред нама, па ће они који имају веће рате овај издатак и те како осетити на кућном буџету.

Свака породица је, према подацима Републичког завода за статистику, у трећем тромесечју ове године на располагању имала око 40.400 динара. Највећи део средстава се трошио на храну и безалкохолна пића – чак 39,7 одсто. И како се у нашим приликама све врти углавном око хране, највише нас је ове године, чини се, погодило управо поскупљење прехрамбених намирница. Више него прошле године баш у овој области, а под утицајем многих поскупљења, радила је Комисија за заштиту конкуренције. Утврђивао се монопол у трговини, доминантан положај произвођача млека и картелско понашање уљара.

Комисија и даље ради на овим случајевима, нека решења ће бити обелодањена почетком нове године, али цех смо ипак платили. Иако се што министар трговине Предраг Бубало појединачно договарао с произвођачима основних животних намирница о нивоу цена, нисмо имали претеране користи од тога. Уместо предвиђених максималних 95 динара, уље је поскупело на чак 130 (у продаји га има и за 111), а хлеб на 35. С новим аргументима изашли су и произвођачи млека, па су због наводног повећања откупне цене млека, али и по ко зна који пут ове године последица суше, подгрејали и млеко. Срби тако плаћају најскупље млеко у региону, баш као и прерађевине од млека. Готово сви произвођачи су подигли цене меса у просеку од 10 до 20 процената.

– Не треба занемарити ни чињеницу да је, глобално гледано, крај ере јефтине хране. Управо се због тога и даље могу очекивати поскупљења и поремећај на тржишту хране код нас и измену структуре потрошачке корпе, више ћемо трошити на храну него на друге ствари. У овој години смо плаћали цех прекомерне потрошње и раста зарада у претходној години – каже економиста Данило Шуковић.

По његовом мишљењу, помака у животном стандарду је било, али је то и даље незнатно. Година за нама је, додаје, била летаргична, између осталог, јер је економија и даље у другом плану. Такође није завршена приватизација великих предузећа и реструктурисање јавног сектора.

Баш као и претходних година, ни 2007. није урађено готово ништа на заштити права потрошача. Иако имамо закон који је по мери европских, његова примена је под знаком питања. Такође, мало је урађено и на развоју свести потрошача који би коначно требало да схвате која су њихова права и да инсистирају на њиховом поштовању. Право на зараду је једно од основних, а просечна плата у Србији је у октобру ове године износила 28.720, а у децембру прошле 28.267 динара.