Отуђивање у браку

Ако је судити према мушким причама, један од најчешћих проблема у браку настаје онда када се догоди оно најлепше – рођење детета. У свој тој еуфорији, неке се жене просто „растргну” на све стране, покушавајући да се максимално посвете, с једне стране, бризи о беби, а, с друге стране, вођењу домаћинства. Још им је теже ако живе у истој кући са члановима фамилије различитих генерација, јер се у неким срединама очекује да млада жена мора да води рачуна и о најстаријима, да им све „приноси и односи” са стола, поспрема и кува...

Онда дође на ред друго дете, па кад и оно поодрасте жена крене да улаже у њихово усавршавање, да их води на разне секције, од пливања, каратеа до часова музике, а све то „уклапа” уз свој редовни посао... У целој тој причи догађа се да потпуно запостави мужа, а онда, како године одмичу, схвати да више уопште не комуницирају, да је неке особине драгог много више нервирају него пре брака, као и да чак не спавају заједно у брачном кревету.

– Због деце не могу да се разведем од супруге Хане, јер сам дете разведених родитеља и не бих желео да моји клинци пате. Али, схватио сам да смо нас двоје два света различита, она је страшно пасивна и не може да ме „прати” у свему што радим. После рођења деце потпуно се опустила и једноставно ме је „испустила”. Сада је ситуација таква да ја спавам са једним дететом у једној соби, а она са другим у другој просторији. Постоји једна жена са којом се повремено чујем и виђам, коју искрено ценим, поштујем и волим, али нисам спреман на радикалне животне потезе – објаснио ми је недавно Драган, један од најбољих другова, како у глобалу изгледа његов брак.

Где заправо жене греше? Колико год, можда, то на први поглед делује помало окрутно, одговор вероватно лежи у чињеници да мужеви, без обзира на све животне обавезе, од супруга очекују да увек буду дотеране, намирисане, „сређене” само за њихове очи... Да буду пожељне и заводљиве... И да не забораве на њихове потребе... Нажалост, мушкарци забораве да не треба да се осећају у целој овој причи као да све зависи од жена, да су оне главни кривци за емотивни крах, већ морају да прихвате чињеницу да њихове животне сапутнице само желе да је увек поред њих онај мушкарац због којег су пожелеле да кажу „да” заувек, сродна душа којој верују и ко је ту за њих када имају проблема... Чини ми се да је кључна реч у овој причи толеранција. И остављање довољно времена у пренатрпаном дневном распореду за неговање квалитетног брачног односа.