Тузи као политички кусур

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Руководство градске општине Тузи, која је у саставу Подгорице, месног центра Малесије, подручја на коме живи албанска етничка заједница, обавестило је недавно стране дипломате о намери да се то подручје издвоји у самосталну општину. Црногорску власт је оптужило да их је преварила јер није испоштовала обећања дата уочи референдума, изгласавања Устава и председничких избора да ће ако гласају за независну Црну Гору добити статус „независне општине”.

Заговорници самосталне општине Тузи истичу да Малесија, шира област са претежно албанским становништвом чији је центар варошица Тузи удаљена од Подгорице десетак километара, има „економске ресурсе” који би омогућили самосталност њихове општине. Тврде да општини Тузи припадају и плантаже винограда „Агрокомбината 13. јул”, излаз на Скадарско језеро, а ту је и аеродром „Голубовци”.

Тужанима је посебно за око запела економска моћ плантажа, „Агрокомбината 13. јул” јер је ту највећи виноград у једном комплексу у Европи на преко 22.225 хектара са више од милион чокота лозе. Поседују и плантаже брескве на 80 хектара. Ова компанија има и јединствен у свету подземни вински подрум на неколико хектара, капацитета 30 милиона литара.

Било је назнака да „Малесија очекује економску помоћ јаке албанске дијаспоре у САД, која би инвестирала, нарочито ако се Тузи осамостале. Међутим, недавно је црногорски министар за људска и мањинска права Ферхат Диноша саопштио „да се Тузи не би могли самофинансирати”, те да тај пројекат треба одложити за боља времена.

Председник градске Скупштине општине Тузи Никола Цамај је подсетио да је Диноша „док је био посланик, подржао пројекат градске општине за подручје Малесије”.

„Општина Тузи није слична, ни по статусу ни по надлежностима градским општинама из окружења. Тузи немају дефинисану територију, катастарске границе, својину, не убирају порезе и немају свој буџет. Председник Градске општине нема увид у 80 одсто плана, посебно у делу капиталних инвестиција”, каже Цамај. Према његовим речима, Градска општина Тузи не може да оснива јавна предузећа и институције, нема право да доноси просторно-урбанистичке планове.

„Нема своје симболе, ни свој празник. Нема законског права да именује улице, ни да оснива месне заједнице”, рекао је он. Цамај истиче да на подручју Малесије има четири хиљаде домаћинстава, 158 привредних друштава, предузетника и занатских радионица са 826 запослених, не рачунајући оне у школама, амбуланти, полицији, граничном прелазу и плантажама.

Нацрт закона о територијалној организацији Црне Горе не предвиђа могућност формирања нових самосталних општина у Црној Гори. Тузи и Голубовци имају статус градске општине Подгорице, а она представља градску заједницу општина.

„Независност Тузи” у време референдума о самосталности Црне Горе, осим власти, подржали су и амерички конгресмени који су тада допутовали у Малесију.

У Грађанској иницијативи тврде да је давањем статуса градске општине за Тузи, власт преварила Албанце у Црној Гори. Председник Демократског савеза Албанаца Мехмет Барди каже да су се амерички конгресмен Дејна Рорабакер и бивши конгресмени Џозеф Диогарди и Ширли Клојс сагласили да би Тузи требало да добију статус самосталне а не градске општине.

Члан Извршног одбора владајуће Демократске партије социјалиста Мартин Ивезај подсећа да су Законом о главном граду, Тузи добиле статус градске општине, што је, како је казао, знатан напредак.

Председник СНП Црне Горе Срђан Милић саопштава да се ова партија „чврсто определила за формирање нових самосталних општина: Петњица, Голубовци, Тузи, Грбаљ, Сутоморе и Петровац, и то кроз усвајање новог Закона о територијалној организацији Црне Горе”.

Посланик и портпарол Бошњачке странке Суљо Мустафић саопштио је да ће та странка упутити званичну иницијативу да се Петњици да статус општине. Казао је да ће БС тражити измену закона о територијалној организацији, истичући да очекује да их ДПС, као коалициони партнер, подржи.

У ДПС-у досад није било воље да се прихвате захтеви мањинских заједница да се да статус општине неким местима у Црној Гори, укључујући и захтев Албанаца за Тузи, иако је део албанских посланика подржао Устав 2007. године, тражећи заузврат референдум о општини Тузи. Потом су Албанци громогласно најављивали референдум за 6. април 2008. године у време председничких избора, али „неко је то потрговао иза затворених врата”, и ДПС своје обећање није испунио.

-----------------------------------------------------------

Више од половине Албанци

Према подацима пописа становништва из 2003, Тузи имају 3.789 становника, од тога Албанаца 59,4 одсто, Бошњака 15,41, Муслимана 12,29, Црногораца 7,73, Рома 1,63 и Срба 0,58 одсто.

Новица Ђурић