ПДВ данас опет на преговарачком столу

Порез на додату вредност данас ће се поново наћи на преговарачком столу делегације Међународног монетарног фонда и Владе Србије. Како сазнајемо, Мисија ММФ-а срешће се са Млађаном Динкићем, потпредседником владе и министром економије, када ће бити јасније да ли ће повећање овог пореза моћи да се избегне. Демантујући да је делегација ове међународне финансијске институције инсистирала на повећању ПДВ-а, премијер Мирко Цветковић је, заправо, потврдио оно што је „Политика” пре два дана писала. Наиме, представници делегације из Вашингтона сматрали су да је раст ПДВ-а најједноставније решење за повећање минуса у каси. Међутим, уколико Влада Србије има неки бољи предлог, они су спремни да га прихвате.

Судећи према тврдом ставу наших преговарача, расправа о повећању пореза тек ће се захуктати, јер је премијер Цветковић јуче поновио како је политика владе да не повећава пореска оптерећења привреди и грађанима. Како је истакао, на састанку са представницима ММФ-а било је речи и о повећању дефицита буџета, који није резултат повећања расхода, већ смањења прихода, због економске кризе.

На отварању радова на изградњи пута од Крагујевца до Баточине, Цветковић је рекао да је у разговору са Мисијом ММФ-а констатовано да се расходи могу смањити реформом јавног сектора. Међутим, како је истакао, та реформа не може да буде завршена за три до четири месеца, већ ће бити спроведена у неколико наредних година, при чему ће бити планирани будући кораци.

Ипак, наш извор који је учествовао у преговорима каже да се о повећању ПДВ-а причало много више него што је то било ко очекивао.

– Одмах су рекли да је проблем минус у државној каси, на шта смо одговорили да и друге земље имају исте муке. Питали су нас како ћемо то да покријемо и тако, практично, отворили причу о расту пореза као најједноставнијем решењу. Они подржавају реформу државне администрације, али је то мера која прве уштеде (од око 20 милијарди динара) може да донесе тек после 2011. године. Заправо, тражили су да одмах реагујемо како би се приходи у буџету повећали. Оцењено је да ће смањење расхода као дугорочна мера свакако имати ефекта, али је Мисија инсистирала на ономе што ће имати бржи утицај на раст прихода – каже наш саговорник о атмосфери у којој су протекли преговори.

Две делегације су се на почетку сложиле око неколико ствари. ММФ је дозволио повећање дефицита у каси, али како сазнајемо највише до 4,5 одсто, док је наш преговарачки тим инсистирао да то буде најмањи дозвољени минус, али да је неопходно и више.

Ипак, ММФ је дао благослов да дефицит буде већи од планираних 135 милијарди динара за ову годину. Али, у Министарству финансија процењују да ако нам то сада и пође за руком, следеће године се нећемо „провући” без повећања пореских стопа.

Иако је то било најављено, две делегације за сада нису споменуле повећање такозваног солидарног пореза на плате веће од 40.000 динара, а што је као опцију предлагала министарка финансија Диана Драгутиновић. Преговарачи су се сложили да не буде смањења плата и пензија, нити социјалних давања.

Економиста Данило Шуковић оценио је јуче у изјави Танјугу да је то што је са ММФ-ом постигнута сагласност о неопходности повећања буџетског дефицита добар предзнак, као и да ће, на крају, та међународна финансијска институција одобрити продужетак реализације стендбај аранжмана вредног три милијарде евра.

Према његовим речима, чак и да се не примени повећање ПДВ-а, на грађане ће се индиректно рефлектовати и повећање дефицита, које значи и повећање потрошње и инфлације, па ће свакако грађани и ту меру осетити само на индиректан и мање видљив начин.

Шуковић је оценио да држава неће успети да смањи администрацију у кратком року, а тешко да ће у то убедити и ММФ.

Међутим, додао је он, без обзира на све ММФ се неће повући из овог аранжмана јер то није у његовом интересу, а није ни његова пракса да се повлачи из транзиционих земаља које се налазе „у осетљивом тренутку”.

Е Е Р

-----------------------------------------------------------

Пензије неће бити смањиване

Пензије и плате се у наредном периоду неће смањивати, а чим се осете први знаци економског опоравка земље уследиће, ако то буде могуће, побољшање материјалног положаја пензионера. То је, између осталог, закључак с јучерашњег састанка потпредседника Владе Србије др Јована Кркобабића с представницима Међународног монетарног фонда, сазнаје се у кабинету потпредседника.

Кркобабић је на тај начин остао доследан у захтевима да се примања пензионера, која су од октобра прошле године замрзнута, не могу додатно смањивати, јер би то погоршало њихов ионако тежак положај. Тиме је, заправо, поновио став с којим је пред ММФ изашао и током њихове посете Србији у мају ове године.

Потпредседник владе је истакао да су пензионери у Србији поднели свој део терета током кризе која је погодила цео свет, те да не може бити говора о додатном смањењу њихових принадлежности.

Преговарачи су се сложили да је економска криза у Србији прошла максимум, али да ће се привреда опорављати вероватно и током 2010. године. Потпредседник владе је предочио да су планиране реформе у оквиру пензијско-инвалидског система Србије процес који захтева брижљиво планирање и који мора да испуни више услова.

Како сазнајемо, „вашингтонски финансијери” ни током јучерашњег разговора с потпредседником Кркобабићем нису инсистирали на смањењу пензије испод 60 одсто просечне плате. Чак и да је било таквих захтева, унутар ПУПС-а постоји консензус да се на тако нешто не пристаје.

Ј. П.

-----------------------------------------------------------

Споразум са ММФ-ом без великих „жртава”

Србија ће овогодишњи буџетски јаз од око 150 милијарди динара превазићи без великих жртава, попут драстичног смањења плата у јавном сектору и пензија или функционалних трошкова државе. Проблем је, међутим, како то питање ваљано решити у следећој и наредним годинама, каже за наш лист сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови” др Миладин Ковачевић, који је и као заменик генералног директора Републичког зaвода за статистику незаобилазан учесник у актуелним разговорима са представницима ММФ-а о ревизији аранжмана са том светском финансијском институцијом.

– Суштина је у томе да нађемо приходе који ће покрити евидентних 150 милијарди динара прекомерних расхода и да дефицит не може бити већи од 100 милијарди динара. Влада мора пронаћи изворе за „пеглање” прекомерних 50 милијарди динара – истиче наш саговорник и као могуће решење за тај минус спомиње, у првом реду, смањивање расхода, па тек онда додатно опорезивање.

С обзиром на функцију коју обавља, заменик првог човека Републичког завода за статистику, питали смо Ковачевића на основу којих и чијих података се, као аналитичке базе, разговара са представницима ММФ-а. Очекиван одговор – само с нашим. Србија већ одавно ради по стандардима и начелима европске статистике, тако да су наши подаци сасвим упоредиви. Иначе, све податке и табеле припремили су Републички завод за статистику, Народна банка Србије, Министарство финансија, а аналитичке информације израдила је редакција билтена МАТ.

С. К.