ЕУ и Косово ускоро неће бити главне предизборне теме

Србија је дошла до тачке после које због најважнијих државних питања, као што су улазак у ЕУ или проблем Косова, више неће бити великих размимоилажења међу водећим политичким странкама, односно Демократском странком и Српском напредном странком, тврде аналитичари. Та питања ће, према њиховим очекивањима, прокушати да актуелизују мање странке, у настојању да се профилишу, а да не изгубе свој идентитет у процесу укрупњавања политичке сцене.

„Ставови око ЕУ доста су се приближили и ту је драматично важну улогу одиграо Томислав Николић, јер је са некадашњих екстремних радикалских позиција померио један велики део бирачког тела који је распадом радикала кренуо за њим. СНС је већ сада проевропски”, објашњава Зоран Лучић, извршни директор Цесида. „Што се Косова тиче, а то је повезано са ЕУ, СНС је свестан да се о том проблему морају водити преговори и да је таква политика ДС-а, дакле инсистирање на преговорима, једина могућа, јер је алтернатива прекид односа са ЕУ”, наводи социолог Владимир Вулетић, професор на Филозофском факултету у Београду.

Вулетић верује да ће на радикалним позицијама на једној страни и даље бити ЛДП, а на другој СРС. Он додаје да тек треба видети каква ће бити позиција ДСС-а јер досадашња „тврда” политика тој партији није донела користи па се могу очекивати извесна померања и омекшавања. Лучић, међутим, мисли другачије. „Бирачко тело ДСС-а другачије је од радикалског, то су такозвани салонски националисти и са те стране обично не долазе тешке речи какве могу да се очекују од радикала. Приближавање два политичка пола који ће настати као последица укрупњавања политичке сцене елиминисаће из изборних кампања тешке речи”, каже он.

Иако један део јавности своје опредељење за неку од партија заснива и на томе да ли је нека странка проамеричка или проруска, наши саговорници сложни су у оцени да се будућа два блока, која ће се окупљати око ДС-а и СНС-а, неће опредељивати ни за једну од две светске силе. Тако нешто би, кажу, било потпуно неочекивано и несмотрено.

„И социјалдемократски и конзервативни блок ће играти на обе карте. Можда, ако се односи две силе заоштре, оне покушају да траже савезнике – Америка, вероватно, на социјалдемократској страни, а Русија на конзервативној. Али то не треба очекивати. Велике силе сарађују са онима који су на власти ко год да је то”, каже Вулетић.

-----------------------------------------------------------

Цесид: СНС испред ДС-а

Према последњим истраживањима ДС и СНС имају скоро изједначен рејтинг, у „појединачној конкуренцији” СНС води, а у коалицији За европску Србију ДС показује малу предност над СНС-ом, каже Зоран Лучић из Цесида.

„Али то је мишљење тек 40 одсто бирачког тела које сада каже да ће гласати”, каже Лучић. Он додаје да ДСС, ЛДП, СРС и СПС у коалицији са ЈС и ПУПС-ом, имају од пет до 10 одсто гласова.

„СПС прелази цензус само са коалиционим партнерима”, додаје Лучић.

-----------------------------------------------------------

Самарџић (ДСС): Двопартизам се протура српском мњењу

Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а, не слаже се са тезом да Србија иде ка двопартијском систему и оцењује да се та идеја само протура српском мњењу. Он не дели ни мишљење оних који кажу да теме попут ЕУ, Косова и уласка у НАТО неће бити у жижи политичке борбе, иако ће се владајуће странке трудити да их склоне са стране. Економија ће, додаје, ипак имати примат.

– Веома важне биће и теме унутрашњег уређења Србије, регионализације и територијалног интегритета – сматра Самарџић.

-----------------------------------------------------------

Вучић (СНС): Нико озбиљан није против ЕУ

Александар Вучић, заменик председника СНС-а, мишљења је да ће се сукоби између странака одвијати због „мањих тема”, али да ће они бити много оштрији.

– Нико озбиљан данас не може да каже да је против ЕУ и да ће да прекида дипломатске односе са земљама ЕУ и САД. Разлике међу партијама се смањују не зато што оне то желе већ их живот на то натера – каже Вучић.

Он додаје и да ће, чим се политичка ситуација у земљи уравнотежи, више пажње бити посвећено економским питањима попут приватизације, фискалне и монетарне политике.

-----------------------------------------------------------

Ђуришић (ДС): Реални живот изборна тема

Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ДС-а, не очекује изборе у наредне две до три године, а дотле сматра да ће питања као што су ЕУ и Косово престати да буду тачке раздора међу сукобљеним партијама.

„Верујем да су се ставови странака приближили у вези са тим питањима”, каже Ђуришић.

Он сматра да ће у некој следећој изборној кампањи примат преузети теме из живота, „економска питања, социјални проблеми и борба за правну државу”.

-----------------------------------------------------------

Андрић (ЛДП): Економија на првом месту

Иван Андрић, члан Председништва и посланик ЛДП-а, уверен је да ће економија, а не „глобалне теме” још дуго бити најприсутније у политичким расправама у Србији.

– То су незапосленост, превазилажење економске кризе и раст производње и страна улагања – каже Андрић.

Он, међутим, наглашава да глобалне теме неће бити у другом плану, али ће се променити начин гледања на њих, тако да ће се расправљати о успеху спровођења тог процеса, а не о самој потреби интеграције Србије.

Д. Матовић
М. Р. Петровић