Док министри говоре, посланици се крсте

Један министар не сме да има преча посла од доласка у Народну скупштину Србије, мора пажљиво да слуша посланике, стручно и с поштовањем да одговара на питања, не сме да их вређа, а кад они њега увреде, требало би то да прихвати као "изношење чињеница". Е, што нисам посланик, па да могу да одговорим зажалио је, јавно, Драган Јочић, министар полиције, кад су се, у септембру, "чињенице" на његов рачун просто "сливале" низ скупштинску говорницу. Јочић се, међутим, задовољио гласно изреченом жељом. Зна он да је исплативије поштовати "посланички правилник" о понашању министара.

Јочић је, док је био посланик, врло активно учествовао у "чињеничним причама". Као министар, а троши други мандат, строго се држи "правилника", па му је пошло за руком да добије аплауз и од радикала, кад је једном девет сати, без паузе, преседео у клупи. Има министара који баш никако, а није да се не труде, не могу да савладају "правила". Зато сала за заседање, понекад, личи на цркву. Сви се крсте.

Ову "побожну атмосферу" направили су недавно вицепремијер Божидар Ђелић и Велимир Илић, министар за инфраструктуру.

Тако се, рецимо, и Весна Пешић (ЛДП), једном приликом кад је Ђелић рекао да га је разочарала (а "имао сам високо мишљење о вама"), прво прекрстила, па потом министру рекла да не може да јој чита буквицу. "Ама, вас се не тиче да ли сам ја сурови либерал и да ли сам политички консеквентна, ви сте овде министар, не можете да говорите као партијски острашћена личност, ја не знам, ви сте се стварно занели".

Иначе, "Војвода од Меридијан банке", како су га крстили радикали, или "бранилац Косова из ’Делта ситија’", како су га описали посланици ЛДП-а, кад год је дошао у парламент, врло активно се укључивао у "размену чињеница" са посланицима. Кад не изађе за говорницу, обавезно, све време коментарише из клупе, па је Иван Андрић (ЛДП), замолио председавајућег седници Милутина Мркоњића (СПС) да "упозори господина Ђелића да не добацује, све време ми добацује". "Молим вас господине Андрићу, концентришите се на тему, одвратио је Мркоњић". И Андрић се концентрисао.

И Александар Вучић (СРС) оптужио је Ђелића да је седећи у посланичкој клупи "назвао Наташу Јовановић, док је дискутовала, будалом, то се видело на РТС-у". Председавајући Милољуб Албијанић (Г 17 плус) одвратио је  да му се то само учинило, а Вучић га је позвао да заједно погледају снимак. Не могу, председавам, а ја сам незаменљив, одвратио је Албијанић, кроз смех.

Жарко Обрадовић (СПС) се, међутим, није жалио што му је потпредседник парламента Наташа Јовановић добацивала, иза леђа, док је дискутовао, али је зато Милена Станковић (ЛДП), кад је и њену дискусију коментарисала, "открила" да се потпредседник парламента понаша потпуно непримерено: "Ето, рекла је колеги Обрадовићу да не лупета! Па где то има".

За разлику од Ђелића, Велимир Илић, министар за инфраструктуру, раније "капитални министар", увек почне лепо: "Уважени народни посланици, даме и господо, драги пријатељи...". Међутим, познато је да Илић не може дуго да издржи, кад посланици са говорнице крену да "износе чињенице" о министру који је "брука и срамота", који "асфалтира три метра пута, уочи гласања, а остатак ће кад грађани буду исправно гласали...". И излазио је из сале, да не би реаговао. Али, кад оде, нема седнице. Неће посланици да расправљају – нема министра. Врати се министар, а како је ушао тако посланици ЛДП-а настављају тамо где су стали. Али Илић је обећао: "Ево ништа нећу да кажем ’чедистима’, седећу и слушаћу вас, нећу да се љутим, уопште нећу да реагујем". Издржао је пола сата, нем ко сфинга, а онда је изашао за говорницу: "Сећам се ја вас госпођо Пешић, кад сте трчкарали овуда 1992. године, па кад се дошло на власт, ви отишли у Мексико, па направили свадбу... Ево и госпођа Наташа Мићић је са вама, а њен тата је плакао код мене да је подржим за председника скупштине, је л’ се сећате... Свега се ја сећам, госпођо Весна, госпође моје драге...". "Госпођа Весна" се крстила, остали у сали, сви без разлике, су се смејали, председавајући Албијанић је покушавао да "дозове министра"...

Драган Шутановац, министар одбране, уопште није одговарао посланицима са говорнице, иако су га они позивали да изађе, а "не да нам овде добацује непрекидно из клупе". У завршној речи показао је разумевање за "испаде, који су се дешавали током расправе, јер смо у једној фази предизборне кампање, а стрес вуче губитак избора по четврти пут..." Радикали су се, наравно, препознали, па је Вјерица Радета "частила" Шутановца: " Ви сте, господине министре, један неотесани дрипац"!

--------------------------------------------------------------------------

Господин Драгин и џокер Љајић

У овом скупштинском сазиву, пракса је да се седница прекида чим нема ресорног министра у сали, мада има изузетака. Кад у једном тренутку није било ниједног од три министра (Драган Јочић, Вук Јеремић и Душан Петровић) влада је овластила присутног Расима Љајића, министра за рад, запошљавање и социјалну политику, да "брани" њихове законе. Међутим, посланици на то нису пристали, а Паја Момчилов (СРС) објаснио је да "не може вечити ДОС-ов џокер Љајић да говори о законима". Немојте вређати министра, упозорио је председавајући, а Момчилов је објаснио: "Знате, џокер је карта која је добитна. Што би то била увреда за господина Љајића". Кад је Љајић "признао" да може да говори само о закону из свог ресора, Драган Тодоровић (СРС) предложио је, да, "из поштовања према господину Љајићу, саслушамо његов закон, па да прекинемо седницу".

А Момчилов је навео и како треба да изгледа прави министар: "Владајућа коалиција је овде довела једног правог министра и то је господин Саша Драгин, министар за заштиту животне средине, који је бранио законе на уљудан и стручан начин – прави господин".

--------------------------------------------------------------------------

Деда Мраз

Мирко Цветковић, министар финансија, кога у скупштинском холу, због потпуно беле косе и браде, зову Деда Мраз, није био узрок прекида седница. Никада није повисио тон, увек одговара на сва посланичка питања и то само у оквиру струке. Цветковић је једном провео пуних пет сати у сали, чекају да посланици заврше расправу "по Пословнику", па да он образложи закон. Нико се од посланика није Цветковићу извинио, а нико га није похвалио. Цветковић је, међутим, заиста заслужио све похвале, њему се једином десило, да говори пред пет-шест опозиционих посланика у сали и то о буџету. У том тренутку ниједног посланика владајуће коалиције није било, а он је одговор на амандман започео овако: "Поштовани народни посланици, даме и господо...".