Темплари у "црвеној" тврђави

Од нашег сталног дописника
Љубљана, децембра  – Иза затворених врата капелице средњовековне тврђаве код села Турјак, 20 километара јужно од Љубљане у правцу Кочевја, "мистериозни ред – у обреду који никада није јаван – добио је овог викенда нове чланове", извештавају престонички медији. Заклетву је положило девет нових темплара у тврђави бурне историје чије име извире, исто као и крај, из назива изумрле сорте говеда "тур". Тако је око 100 актуелних чланова словеначког огранка темплара, сазнајемо, добило младе снаге. Новодобни темплари себе сматрају настављачима претходника који су 1120. године основали први црквени војни ред као последицу Првог крсташког похода у помоћ новом Јерусалимском краљевству да се одржи пред нападима неверника.

У јавност је процурило да су током церемоније у Турјашкој тврђави подељена признања, плакете и почасти заслужним члановима. После свечане вечере представљен је и елаборат за светски темпларски центар који ће бити отворен баш у Словенији. Марин Зен, врховни приор домаћег, лане проглашеног, Независног реда витезова темплара Словеније није хтео да открије када и где ће се то тачно догодити. "Залажемо се за то да на темељима старог изградимо ново, боримо се за хомогено друштво које поштује различитост, негује традицију, нове односе и размишљања", кратко објашњава Зен "вјерују" својих камарада. То је све што је намеран да каже, јер приорство витешког реда темплара има свој "неотуђиви и апсолутни кодекс тајности, с којим су упознати само чланови приората, а темплари морају да га поштују".

Ако је ико мислио да је у Брауновом "Да Винчијевом коду" све чиста фикција, ето словеначких темплара да то демантују, јер они себе не сматрају паравојном формацијом – иако су строго предани традицији коју им диктира историја, према којој је ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма у давна времена свог настанка штитио хришћанске ходочаснике на путу у Јерусалим односно Свету земљу.

Иницијално је ред пре око 900 година имао свега девет чланова, а касније се проширио захваљујући доброј репутацији. Темплари су кроз историју, подсећају њихови следбеници, одиграли важну ролу у крсташким ратовима, бранећи неке хришћанске државе чијим владарима су увек били на располагању. Другим речима, били су први професионални војници, плаћеници. Заузврат су зарадили прилично богатство, а онда основали први банкарски систем у Европи од пропасти Римског царства. Пошто црква у оно доба није дозвољавала зеленашење, темплари су се досетили како да је преваре – давали су новац, али тако да је клијент прво морао да положи одређену своту, а тек онда би добио позајмицу. Темплари су од владара за своје "услуге" добили земљу широм Европе на којој су подигли здања која су функционисала попут данашњих банака – људи су ту чували уштеђевину, или слали паре на други крај континента, приликом путовања…

Јасно је да су темплари тако стекли још веће богатство и политички утицај, све док њихови трезори нису замирисали, а моћ засметала француском краљу Филипу Четвртом (који им је, узгред, и лично прилично дуговао), па су његови агенти у петак 13. октобра 1307. похватали темпларе, мучили их и побили. Филипа је у том подухвату подржао папа Клемент V, а кад се инквизиција дочепала темплара завршила је са погромима 1314. спаливши великог мајстора Жака де Молеа живог на ломачи.

Словеначки темплари су за своје посланство у 21. веку изабрали тврђаву која се, истина, у аналима први пут помиње већ 1067, али не као стециште крсташа. Здање су обележили догађаји из Другог светског рата – партизанима се 1943, после битке, предало више од 500 домобрана који су се борили на страни нациста. Замак је у борбама оштећен, а већина унутрашње опреме уништена. Нова историографија тврди да се ту десио један од првих ратних злочина "црвених" – партизани су заробљенике ликвидирали, а словеначка десница користи поприште за указивање на последице "комунистичког терора".