Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смрт од камена

Специјално за "Политику"
Истанбул, децембра – Документовани случајеви потврђују да се сваке године у свету убију хиљаде жена у име одбране части породице и друштва. Оне страдају само зато што су прекршиле "норме" сексуалног понашања. Ове речи је изговорила Фариде Шанед, координатор међународне организације "Жене живе под муслиманским законима". Било је то само једно од многих опорих упозорења која су се чула у Истанбулу на међународној конференцији која је означила почетак широке кампање "Престаните да убијате и каменујете жене". Жене су свуда у свету, мање-више, жртве  насиља, изложену су злостављању. То потврђују истраживања УН. Али, у исламском свету, поготово у земљама са верским системом, оне још увек завршавају под гомилом камења, уколико се дрзну да остваре своје право на љубав изван брака. У неким од њих иста казна стиже и прељубнике.

Кампања коју су покренуле УН већ почиње да даје резултате. Ти случајеви су коначно из средњовековних буџака и мрака изронили на светло дана. За почетак и то је успех.

На конференцији су изнети конкретни примери, драматичне приче. У појединим земљама – Ирану, Авганистану, Судану, Уједињеним Арапским Емиратима и трећини савезних држава у Нигерији – каменовање до смрти је легализовано, оно се обаља "у име народа" што ће рећи на основу пресуда. У другим исламским државама – Пакистану, Ираку или Турској – жене које су се огрешиле о неписани морал такође често убијају, али у улози тужиоца, пресудитеља и џелата појављује се њихова најближа родбина која на тај начин спасава укаљани углед породице. У мају је, како је речено на конференцији, у Ираку камером забележено једно каменовање до смрти и могло је да се види на интернету. Неко је, очигледно, хтео да упути потенцијалним "грешницама" поруку за наравоученије.

Каменовању се, како је речено у Истанбулу, најчешће прибегава у Ирану. У тој земљи нису поштеђени ни мушкарци уколико се упусте у ванбрачне везе. Сада седам особа због тог греха чека страшна судбина.

И у секуларној Турској жене су често жртве забрањене љубави, али се не практикује каменовање. У њој ту казну изричу и извршавају очеви или браћа, и то у име одбране угледа породице.

Сви ти случајеви су драма за себе. Страшна судбина лепушкасте Гулдуње Торен (23) имала је одјек и мимо Турске: у УН, Амнести интернешенел и другим групама које се боре за права жена. Она је родила ванбрачно дете и породица јој је одмах изрекла смртну пресуду. Гулдуња је из провинцијског градића побегла у милионски Истанбул, како би спасла живу главу. Џаба. Улогу џелата су преузела њена рођена браћа. У првом покушају несрећна жена је тешко рањена. Само неколико дана касније старији брат ју је изрешетао у болничком кревету у Истанбулу.

Нико тачно не зна колико је ово робовање прошлости у Турској однело жртава. Према невладиним организацијама родбина годишње наводно убије око 500 жена, претежно девојака.

У брдима Анадолије, поготово међу Курдима, још не признају право на слободну љубав. Према недавној анкети у Дијарбакиру, највећем граду на истоку Турске, скоро 40 одсто грађана оправдава ова убиства, док је 22 одсто, ипак, за нешто блаже казне. Грешнице, по њима, треба трајно обележити: одсећи им нос, ухо или у бољем случају косу.

Та убиства су санкционисана у кривичном законику. Али, све доскоро судије су изрицале благе казне, узимале су у обзир олакшавајућу околност да је родбина била иритирана понашањем ћерке, сестре или супруге. Поготово што често улогу егзекутора по налогу фамилије преузимају малолетници.

Турска, која је кандидат за улазак у ЕУ, недавно је извршила реформу свог кривичних законодавства. За то дело се сада може изрећи и најстрожа казна – доживотни затвор. Брат Гулдуње Торен је, први Турчин, који је због одбране угледа породице добио доживотну робију. Та пресуда је, међутим, дочекана и са аплаузима али и са подозрењем, што потврђује да неки још нису раскрстили са прошлошћу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.