У Служби, на пријему

Званични резултати рада домаћих тајних служби су тајна, али је извесно да су се припадници БИА, ВБА и ВОА минуле године показали као добри домаћини, организатори пријема на којима је постало питање престижа појавити се. Некада, када су сви безбедњаци славили 13. мај, такве свечаности биле су строго интерног карактера па се у ширим круговима није ни знало да ли обавештајне и безбедносне службе уопште обележавају тај дан. Данас су актуелни неки други датуми, а позивају се представници политичког, јавног и културног живота.

Војнообавештајна агенција (ВОА), на чијем амблему доминира сова – "симбол будности, вребања противника и прецизног дејства" – као свој дан слави 6. мај, јер је тог дана 1920. године почео да ради Главни ђенералштаб Краљевине СХС, а у оквиру њега Обавештајно одељење. Тај датум изабран је у време државне заједнице СЦГ, када је требало узети датум из периода када су Србија и Црна Гора биле под истим државним кровом. Има војна Служба и "старије" важне датуме у српској историји, па и још контроверзне личности, да не спомињемо Аписа и "Црну руку".

У сваком случају, војне службе безбедности нису од јуче, па и своје прославе праве у репрезентативном објекту какав је Клуб Војске Србије "Топчидер". Кристална дворана одише високим стилом и традицијом, а када ВОА организује пријем то буде повод за дефиле униформи будући да су најзаступљенији гости војни аташеи на служби у амбасадама у Београду. Подразумева се да су Дан ВОА домаћину пуковнику Здравку Јелисавчићу лично честитале "колеге" Светко Ковач из ВБА и Раде Булатовић, шеф БИА. Као што је одлазак на славе ритуал и зна се ко код кога долази, тако су и њих тројица важне и неизбежне личности на пријемима домаће три тајне службе.

Највећу и најгламурознију свечаност организује Безбедносно-информативна агенција (БИА), по буџету, људству и техници највећа домаћа тајна служба. БИА обележава 17. октобар, у знак сећања на 1899. годину када је основано Одељење за поверљиве полицијске послове при Министарству унутрашњих дела. Дан агенције слави се у срцу Службе на Бањици, у сали изнад зида сећања на коме су исписана имена погинулих припадника Службе од 1945. године. 

Званице са тог пријема касније су засипане питањима: Ко је био? Ко је са ким стајао и причао? За разлику од минулих година и времена прошле владе, био је и председник Борис Тадић. Био је и министар одбране Драган Шутановац, али је убрзо отишао правдајући се неким изговором. Премијер Војислав Коштуница и министар унутрашњих послова Драган Јочић угодно су провели вече, што би се рекло "као код куће". Ипак, пажњу јавности више од политичара привукло је присуство бизнисмена – Мирослава Мишковића, Војина Лазаревића, Топлице Спасојевића.

Кад је реч о гостима из дипломатског кора, видљиво је било присуство Алексеја Алексејева, амбасадора Русије. Да ли због глобалних одјека кризе око статуса Косова или због нечег другог, деловао је озбиљно, да не кажем забринуто. Млади службеник амбасаде САД, који одлично говори српски, а на чијој визиткарти не пише функција, био је врло комуникативан. Није хтео да каже која му је дужност у амбасади, али је рекао да је пре тога службовао у Атини при чему је врло прецизно побројао терористичке нападе који су се задњих година десили у главном граду Грчке.

Војнобезбедносна агенција (ВБА) обележава годишњице постојања, будући да у време државне заједнице СЦГ са Црном Гором није постигнут договор око дана агенције. Ова служба под тим називом постоји четири године, пријем су правили пред Нову годину у репрезентативном објекту у Топчидеру.

Специјални гости на пријему ВБА били су чланови екипе домаћег филма "Четврти човек", међу којима су били режисер Дејан Зечевић и глумица Марија Каран. У овом филму Никола Којо тумачи лик мајора ВБА, који се после ратног искуства претворио у помахниталу машину за убијање. Њих је Ковач посебно поздравио, изразивши наду да ће у следећем филму промовисати "стварне вредности ВБА". Позван је наравно и Којо, кога у војсци иначе цене, јер је био резервиста током рата 1999. године, али је био на путу у САД. Прича се да је на позив једног официра одговорио: "Дође ми да се вратим из Америке на пријем ВБА!"

Да ли због Божића или нечег другог, недостајали су западни војни представници. Али је зато своју премијеру на дипломатским (и безбедњачким) пријемима имао руски пуковник, нови војни аташе који је за Светог Николу стигао у Београд. А да, био је и млади Американац, онај са пријема у БИА. У цивилу, наравно.