Тражим човека

Ових дана, још боље ноћи, очекујемо да се Диоген појави у Великој Јасикови и крене у потрагу за почасним (првим) чланом њихове мале гробљанске заједнице. Великојасиковичани, откад су, после вишемесечне кукњаве код управе (мега)полиса Зајечар, добили ново гробље, у њему неће да сахране никог, јер ће се дотичном, боже мој, угасити кућа. Ако не буде ништа од те работе, остаје нам да се надамо да ће се неко од мештана присетити „укусног Пантелије” из филма „Маратонци трче почасни круг”, па да ће сахранити „њега” и тако разбити вишевековни малер који се надвио над ово питомо крајинско село.

Тражим човека, вапи и министар Мркоњић, који ће (би) да изгради 10.000 станова по цени за коју наша грађевинска братија не излази ни на извиђање терена. Ипак, решеност врлог министра да Диогена коначно из бурета пресели у комфоран стан на левој обали владе, односно Саве, то јест Дунава (како би рекао један други, сада већ бивши, министар Д. М.) за сваку је похвалу. За почетак, можда би требало приволети Диогена да оде у печалбу, односно да се пресели у избрендирану државу Србију. Понуда УАИ (пун назив познат само туристичким агенцијама) смештаја у бурету са пет звездица и десетак главица купуса дневно била би вероватно задовољавајућа.

Тражим човека који ће да пробуди поједине чланове Савета за брендирање Србије (како то гордо звучи!) из зимског сна. Људи, проћи ће и лето, а ви још не промолисте нос из пећине!

Тражим човека, трза се у сну и виче премијер Србије, који ће са њим (још једном) сести преко пута представника Међународног монетарног фонда и у очи их погледати. Кад то кажем, не могу а да се не сетим анегдоте једне наше делегације која је, пре неколико година, била у званичној посети Риму, предвођена тадашњим министром. Елем, ради попуне бројног стања свите, министар је тражио човека, те је на визави састанак са италијанским представницима повео и неке чланове родбине и децу својих пријатеља, не предвиђајући да је део протокола представљање, по имену и функцији, сваког од присутних понаособ. Реконструкцију наставка препуштам вашој машти...

Тражио човека који би „забио” гол Чесима и Пижон овијех дана, али га није успео уловити. Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу пропадоше! Наравно, у те што у црну земљу пропадоше не рачунам наше навијаче који су нам, још једном, осветлали образ! Не зову се они џабе делије!

Тражим човека...