Нисам љут на Русе (1)

"Нисам против гасног аранжмана, нити сам љут на Русе. Они су одлични преговарачи. Љутим се на наше, јер у овом тренутку пристају на понуду која је, понављам, понижавајућа за Србију и што не одговарају контрапонудом, већ супротно економском интересу, пристају на све, обезвређујући свој национални ресурс". Српски министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, не одустаје од свог става ни дан након што су, коалициони партнери, упркос противљењу министара из Г17, усвојили Платформу за преговоре са Руском федерацијом у области гасне и нафтне привреде. И признаје: "врло, врло сам забринут". Уместо да, додаје Динкић, "испреговарају" гасовод који ће заиста Србији донети сигурност у снабдевању овим енергентом, пристају на мачку у џаку – гасовод који ће, и ако прође кроз Србију, бити у функцији тек од 2013. и питање је ког ће капацитета уопште бити. "Уместо да НИС изузму из овог аранжмана и распишу квалификациони тендер са аукцијом у завршници, на којој би добили пет до осам пута вишу цену од понуђене, одбијају предлог Министарства економије и иду на директну погодбу. После годину и по вагања – хоћемо ли продавати мањински или већински пакет и рачуница – колико се милијарди може добити, задовољавају се мрвицама – са 400 милиона евра за 51 одсто капитала, што је половина књиговодствене вредности наше нафтне компаније. И све то, уз једино образложење једног члана радне групе, "да није пристојно од Руса тражити тржишну цену". То здрав разум не може да прихвати. Па само 25 процената Ине, која је 40 одсто мања од НИС-а, Хрвати су пре пет година продали за 525 милиона евра.

Ви говорите као да је све готово?

Хоћу да верујем да су у влади, после ове седнице, коначно схватили да је ово озбиљно питање за Србију, и да ће, ипак, у наставку преговора водити рачуна и о српском економском националном интересу. Уосталом и министар Драган Ђилас је изјавио да је понуђена цена ниска и да ће се и он борити за што већу. Наду ми улива то да су уважена нека моја упозорења: да је у Платформу убачен захтев за бољи третман гасовода и поштовање еколошких стандарда, као и да се не продужава монопол на увоз нафте и нафтних деривата до 2012. и да се гарантује минимална цена бесплатних акција. Истина, у Платформи нису наведене конкретне бројке: колика је то минимална цена и колика пропусна моћ гасовода. Мада сам скептичан, ваља сачекати до краја: да се заврше преговори и коначни предлог споразума стигне у владу.

Изузме ли се НИС, који је очигледно изашао из економских оквира, како изгледа економски календар министра економије за 2008.?

У јануару – исплата обећаних накнада радницима РК "Београд" и почетак пријављивања грађана за бесплатне акције, у фебруару – међународни тендер за приватно – јавно партнерство на Старој планини и нови концепт политике индустријског развоја, а у марту – почетак пројекта "гиљотинирања" прописа и завршница у трци инвеститора за "Генекс". У априлу и мају – тендер за ЈАТ (требало је и за НИС), тржишна утакмица потенцијалних купаца "Заставе" и анализа најважнијих тржишта за српску привреду. У јуну, јулу, августу и септембру – почетак реализације неких најављених гринфилд инвестиција, усвајање првог закона о регионалном развоју и реализација важнијих туристичких пројеката, а у четвртом кварталу – завршница приватизације, прве иницијалне понуде акција јавних предузећа на берзи, са, у децембру, последњим аукцијама и оглашавањем последњих тендера за друштвена предузећа.

И све то, крунисано привредним растом између седам и осам одсто. Али под којим условима?

Основни услов је мир, а политичка стабилност је добродошла.

А инфлација? Гувернер је упозорио да нам опет куца на врата?

И Словенија је имала девет одсто годишњу инфлацију све до уласка у ЕУ и то јој није сметало да бележи брз привредни раст и да буде најразвијенија земља у транзицији. Ни наших десет одсто не утиче пресудно на економске токове, али је то истина, горњи праг издржљивости, који се никако не сме прећи и било би забрињавајуће када би инфлација наставила да се повећава. Зато, у складу са препоруком гувернера, у 2008. морамо све да учинимо да је снизимо, на пројектованих шест одсто.

Пола Србије, понајвише, интересују бесплатне акције? Да ли ће и када у наредној години на њих моћи и да рачунају?

Закон је усвојен, подзаконска акта су припремљена и ако буду усвојена и објављена у првим недељама нове године, јавни позив биће објављен у петак 25. јануара, а евидентирање ће почети 28. јануара и трајати шест месеци – до 31. јула. Пријављивање ће бити обавезно лично. Али крајње једноставно – на шалтерима пошта, само једним доласком, уз личну карту и кратко задржавање, колико је потребно да на обрасцу потврде да раније нису искористили право на бесплатне акције, да су држављани и имају пребивалиште. Кад се заврши регистрација и провере подаци, што ће држава радити о свом трошку, грађани ће на јесен добити обавештење да су акционари. А до краја године, када се очекује и формирање тржишне цене за Јат, "Телеком" и надам се и за НИС, а почетком следеће за "Галенику", стићи ће им и прве потврде о акцијама.

А када ће акције моћи да продају, иако то можда и није прави потез?

Шест месеци након утврђивања купопродајне цене на берзи, односно тендеру. Значи у првој половини 2009. Да ли ће их продати или не – сами ће одлучити.

А шта у наредној години могу да очекују они који сем бесплатних акција чекају и посао – статистика каже сваки пети грађанин који не иде у школу и није у пензији?

После седам година узастопног раста, у 2007. смо успели да смањимо броје евидентираних незапослених са 926.000 на 797.000, при чему, по анкетама о радној снази, посао, заиста, тражи пола милиона људи.

У 2008. за кредитирање почетника без хипотеке обезбеђен је двоструко већи буџет, више новца резервисано је и за запошљавање у мање развијеним подручјима и повољне дугорочне кредите Фонда за развој. За стимулисање гринфилд пројеката који ће запослити више од 50 радника, предвиђено је 1,5 милијарди динара, при чему ће предност и веће подстицаје имати инвеститори у секторима – ИТ, електроника, телекомуникације и аутомобилска индустрија. Посебна пажња у активним мерама Националне службе запошљавања посветиће се обуци и преквалификацији за познатог послодавца.

А колико је инвестиција реално очекивати у 2008?

Шест милијарди долара. Све друго би било неуспех.

Да ли сте у тих шест милијарди рачунали и НИС ?

 Да, али са тржишном ценом за НИС.

Шта Србија, сем "Заставе", "Генекса" и три јавна предузећа нуди инвеститорима у наредних 12 месеци?

Више од 750 друштвених предузећа на аукцијама (60 месечно) и више од 90 на тендерима. И имовину фирми у стечају као што су "Матроз", Београдска шећерана или остатак "Југоекспорта", неприватизоване хотеле – сем "Интерконтинентала" и копаоничких, и хотел "Славија" у Београду. Позваћемо и приватне инвеститоре на партнерство са јавним сектором за улагања у Стару планину, која ће достићи и до 250 милиона евра. Нудимо и улагања у индустријским зонама од којих ће неке добити национални третман, па тако и посебну привлачност за улагаче.

Осим Инђије за ај-ти и Ниша за електронику и телекомуникациону опрему, где су планиране друге "националне" индустријске зоне?

У Крагујевцу, предлажемо и Зрењанин, Шабац и Краљево и размишљамо о још једном граду на југу Србије. Врање има највеће шансе, због великог стратешког и значаја за политику регионалног развоја. Рецимо, "Геокс", трећа, највећа светска компанија обуће, заинтересована је да направи прву фабрику у Србији и вага између Врања или Пирота.

У чему ће бити предност пословања у зонама од националног значаја?

Управљање тим зонама биће поверено за то формираним предузећима, која ће водити инвеститоре кроз све процедуре до издавања грађевинских дозвола. Локалне самоуправе ће морати да се одрекну пореза на имовину и да земљиште уступе бесплатно, а републичка влада ће омогућити да постану слободне царинске зоне уколико највећи део њихове производње, најмање 70 одсто, буде за извоз: произвођачи ће бити ослобођени царина и ПДВ-а на увоз репроматеријала и добијаће веће подстицаје за инвестирање и пословање.

Имате велика очекивања од туризма: да се приход од ове гране до 2010. удвостручи – на милијарду евра годишње?

Велико је интересовање великих светских хотелских ланаца за приватизацију и нове инвестиције у Србији, што је важно због недостатка  капацитета. За смештај туриста који ће током "Евросонга", у мају, доћи у Београд мораћемо да ангажујемо бродове који ће бити усидрени и да распишемо конкурс за приватни смештај. Зато ћемо и изменама Закона о туризму обавезати власнике хотела на атрактивним туристичким локацијама од националног значаја да их у одређеном року преуреде у више категорије. Ако то не успеју, да држави плаћају високу ренту – од 20 до 30 милиона евра.

Сем пројекта за Стару планину, имамо још десетак усвојених мастер планова, али приоритет је свакако развој туризма на Дунаву. Доста је неискоришћених потенцијала. Рецимо, мало ко зна да је двадесетак римских царева рођено у Србији и то треба искористити да се направи туристички пројекат "Пут римских царева".

Неподељено је мишљење да је највећи проблем српске економије спољнотрговински дефицит, који се наравно не решава само у једној години.

Сматрамо да српски извоз за сада не може да расте бржим темпом од 30-ак одсто годишње, али много тога можемо да урадимо на супституцији увоза. Пре свега, форсирањем улагања и подстицајима за инвестирање у три кључне гране, чије производе уз енергенте највише увозимо и на којима ће се базирати нови концепт нове индустријске политике. Реч је о информатици, електроници са производњом телекомуникационе опреме и аутомобилској индустрији. А стране инвестиције у њих биће истовремено и основа за јачање извоза, јер оне доносе и нову технологију и тржишта. Следеће године обићи ћемо и десет највећих извозних тржишта Србије и предложити стратегију наступа на њима.

Али извозници и даље наводе курс као проблем број један?

Пракса показује да је политика курса у Србији много значајнија са аспекта увоза него извоза: да јачање курса далеко више повећава увоз, него што слабљење курса увећава извоз. Тешко је дати одговор који би то курс погодовао спољнотрговинском билансу, али сигуран сам да је добро да курс остане стабилан, али да се не дозволи његово јачање.

Најавили сте и мере за јачање економске дипломатије?

Министарство економије и регионалног развоја, у сарадњи са Министарством спољних послова, расписаће конкурс за 25 економских саветника који ће радити у оквиру амбасада и других дипломатско-конзуларних представништава, али у градовима и областима са којима имамо посебну сарадњу или потенцијале за сарадњу. Планирамо и јачање Агенције за страна улагања и промоцију извоза и у новом Закону предложићемо отварање њених представништава у десет најзначајнијих земаља за српске извознике.

НАСТАВАК ИНТЕРВЈУА У ТЕКСТУ "НИСАМ ЉУТ НА РУСЕ (2)"