Предузећа траже обртни капитал

Мудрим потезима и сарадњом владе, НБС, банака и привреде, можемо у разумном року да пребродимо кризу и ублажимо њене последице, каже Драгиња Ђурић, председница Извршног одбора Банке Интеза и председница Управног одбора Удружења банака. Преговори са Мисијом Међународног монетарног фонда управо трају, а госпођа Ђурић која однедавно носи ласкаву титулу (лондонског финансијског магазина „Фајнанс сентрал Јуроп”) најбољег банкара у Србији за „Политику” каже:

– Не треба посебно наглашавати колики значај имају преговори са ММФ-ом о ревизији програма и добијање друге транше кредита за очување макроекономске стабилности. Зато верујем да ће влада изаћи са конкретним решењима која ће бити прихваћена и да ће уложити максималне напоре да исход тих преговора буде позитиван. Очигледно је да је економска криза само актуелизовала проблеме који су постојали и раније, а чије је трајно решавање одлагано јер је захтевало структурне реформе и примену неких непопуларних мера. Ту пре свега мислим на гломазан и неефикасан јавни сектор праћен превеликом јавном потрошњом, неефикасна и нереструктурисана државна предузећа, али и генерално ниску конкурентност наше привреде. Сада је прави моменат да се убрзају реформски процеси и спроведу неопходна прилагођавања. Без тих мера угрозићемо функционисање и оног здравог дела наше привреде који исто тако трпи негативне последице економске кризе. 

Постоји ли опасност да се проблеми из реалног сектора превале на банке?

Банкарски систем је без сумње најздравији део наше економије, што се најбоље показало управо у условима кризе, када је услед прошлогодишњег удара на ликвидност депозитна база ослабљена за више од милијарду евра.

Да би банке могле да наставе са својом кредитном активношћу, оне паралелно морају да јачају своју капиталну позицију. Нажалост, тенденције које се тренутно уочавају још су регресивне. Настављено је слабљење депозитног потенцијала због пада извоза и смањења штедње становништва, мање су доступни инострани извори финансирања и смањена је ослоњеност банака у страном власништву на финансирање од стране матичних банака. У таквим околностима расположиви домаћи извори постају све траженији, што се рефлектује на њихову цену. Управо висока цена депозита један је од узрока високих каматних стопа на кредите. Од осталих чинилаца у калкулацији цене новца, негативан утицај има пораст кредитног ризика услед погоршања у наплати потраживања. Иако још не на алармантном нивоу, степен наплате потраживања се осетно погоршао и то представља једну од највећих потенцијалних опасности. У том смислу задатак НБС и државе јесте да обезбеде основне претпоставке за нормално функционисање система. Много тога зависи и од успеха споразума који наша држава има са ММФ-ом. Мудрим потезима и сарадњом владе, НБС, банака и привреде, можемо у разумном року да пребродимо кризу и ублажимо њене последице.

Колико је привреда у стањуда узима кредите, а колико је проблема у наплати већ одобрених кредита?

Оно што као банка јасно можемо да уочимо јесте растућа потреба предузећа за обртним капиталом, која се одражава на захтев за веће краткорочно кредитирање. Држава је увођењем програма посебних мера учинила доста да омогући привреди повољније финансирање. Све банке су се активно укључиле у овај програм, а Банка Интеза је несумњиво лидер и у овом сегменту, доприневши да се ублаже негативне последице кризе и побољша ликвидност реалног сектора. Од укупно пласираних кредита са субвенцијом, највећи део, готово 200 милиона евра, усмерили смо ка малим и средњим предузећима која су добила ликвидносну инјекцију у правом тренутку. Влада и централна банка треба да наставе са пружањем подршке банкарском сектору, како би се и у наредном периоду одржао ниво кредитне активности.

Када је у питању наплата, иако се у појединачним случајевима јављају проблеми са ликвидношћу, укупни показатељи су још на прихватљивом нивоу. Од укупних кредита привреде, око 95 одсто се уредно сервисира. У привреди највећи проблем представља смањен обим пословања, и за одређен број клијената отежана наплата потраживања од купаца. Отежана наплата потраживања привреде и умањење опште ликвидности су добрим делом узроковани и због немогућности редовне наплате потраживања од државе и јавних предузећа. У тренутку када држава почне да измирује те обавезе, стопа наплате у банкарском сектору ће сигурно показати побољшање. Дакле, проблеми са ликвидношћу су присутни али ситуација се побољшава.

После жалбе грађана на банке којесу подизале марже на већ одобрене кредите,НБС је најавила обавезујуће мере од септембра. Какав је ставУдружења банака о томе?

Удружење банака подржава сваку иницијативу ради повећања транспарентности и бољег разумевања банкарских производа. Када је НБС доставила нацрт Одлуке на разматрање, Удружење банака је посредством својих стручних одбора анализирало ефекте које би ова одлука могла изазвати и упутило своје примедбе Народној банци. Те примедбе су се махом односиле на оне елементе Нацрта одлуке којима се ограничава самосталност банка у пословању и на чињеницу да многе одредбе нису спроводљиве због објективне немогућности банака да предвиде поједине параметре чије ће будуће вредности опредељивати њихову пословну политику. НБС је делимично усвојила неке примедбе. Међутим, тако усвојена одлука може довести до повећања оперативних трошкова, а да се при том не постигне првобитно замишљен циљ – правовремена и потпуна информисаност клијената о банкарским производима и услугама.

Шта је услов да се банкарске марже јошсмање?

Када говоримо о девизним кредитима или кредитима индексираним у страној валути, монетарна политика европске централне банке и вишемесечни пад референтних каматних стопа на страним тржиштима одразили су се и на кретања каматних стопа у Србији. Међутим, у ситуацији смањеног дотока иностраних депозитних извора, који су и скупи и краткорочни, те недовољне расположивости домаћих извора, тзв. улазна цена новца за банке је доста висока. Подсећања ради, каматне стопе на штедњу у еврима су код нас у просеку шест одсто. Истовремено, премија на ризик је двоструко већа него пре годину дана, првенствено због повећаног ризика земље, а и због раста кредитног ризика, па се то све на крају рефлектује на висину каматних стопа. Када су у питању динарски кредити, смањење референтне каматне стопе свакако је имало позитиван утицај на цену банкарских производа, али он не може бити линеаран, јер су остали чиниоци у једначини имали изражено супротно дејство. Ту пре свега мислим на расположивост динарске штедње, која је још увек мала и недовољно еластична на промену референтне каматне стопе.

Суштинско смањење каматних стопа је неодвојиво од стабилизације економских прилика, смањења инфлације, уравнотежења трговинског биланса земље, као и смањења обавезног резервисања код НБС.

Бисерка Думић