Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нема правде за сарајевске Србе

Нема правде за сарајевске Србе
Симо Тушевљак

Од нашег дописника
Сарајево, 26. августа – Министарство унутрашњих послова Републике Српске је до 31. јула ове године поднело надлежним тужилаштвима и Тужилаштву Босне и Херцеговине 795 кривичних пријава против 6.997 лица осумњичених да су починила једно или више кривичних дела ратног злочина над до сада идентификованих 21.848 жртава.

Координатор тима за истраживање и документовање кривичних дела ратног злочина МУП-а РС Симо Тушевљак за „Политику“ објашњава да се „240 пријава односи на шире подручје Сарајева, односно на 1.496 лица за које се основано сумња да су починили злочин над више од 5.000 српских цивила, од којих је, што потврђују докази из комплетираних досијеа, њих 3.299 убијено“.

У ратном Сарајеву је, „према до сада обављеној идентификацији, силовано 179 Српкиња, а више од 3.000 припадника српског народа, углавном цивила, бесправно је било ухапшено, малтретирано и мучено у једном од 126 сарајевских логора“. Међутим, ни након 14 година, колико је прошло од завршетка рата, нема правде.

Тужилаштво БиХ је кад су у питању злочини над Србима још увек, практично, на почетној позицији, што одговара бошњачкој страни која истрајава на стратегији прекрајања истине с крајњим циљем да уруши темеље Републике Српске.

Тушевљак напомиње да нису подигнуте оптужнице ни у најтежим случајевима као што је то „транспортер“, „Добровољачка”, „Пофалићи”, као ни за злочине почињене у Храсници, затим у логорима „Силос“, Централни затвор, „Сунце“, хотел „Европа“, Студентски дом „Младен Стојановић“ и многим другим који су само део мучне приче о страдањима Срба у Сарајеву.

На недопустиву и несхватљиву индолентност државних правосудних институција према злочинима над српским народом указано је и на конференцији коју је пре два дана наПалама, под називом „Истином до правде“, организовала Борачка организација Републике Српске.

Учесници ове конференције која је, иначе, била посвећена утврђивању истине о страдању сарајевских Срба и на којој су присуствовали представници институција РС, БиХ, града Источно Сарајево, општина и невладиних организација, затражили су од свих институција да се организованије „ухвате у коштац“ и натерају институције БиХ, првенствено Тужилаштво БиХ, али и тужилаштва у РС, да питање злочина над Србима ставе у први план, како би истина била верификована и путем судских процеса, а злочинци кажњени, јер у противном „не може се говорити ни о суживоту, ни о помирењу“.

Истовремено,инсистирано је и на спровођењу одлуке Уставног суда БиХ, која обавезује федералне званичнике да морају дати информације о несталим Србима и захтевано да се хитно отворе познате и непознате гробнице у Високом у којима су покопани посмртни остаци Срба који су на височко гробље довезени, након што су неколико година скривани у мртвачници болнице „Кошево“, или на неком другом месту, углавном са подручја Сарајева.

Да су у овом граду ликвидиране комплетне породице доказ је и то да „6.500 Срба никада није поднело захтев за враћање станова и имовине која је била у њиховом власништву“. Према тврдњама посланика у Парламенту БиХ и бившег заточеника у логору „Силос“ у Тарчину Славка Јовичића,само на „изградњи такозваног тунела спаса у Сарајеву убијено је 50 српских логораша“.

Председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић потврдио је „Политици“ да ће логораши 11. септембра испред Суда БиХ, некадашње војне касарне „Виктор Бубањ“ која је у рату била један од злогласнијих логора за Србе,организовати мирне протесте и захтевати од Суда и Тужилаштва да покрене поступке против оних који су чинили злочине над српским народом. „Уколико до 31. децембра ништа не ураде,физички ћемо блокирати рад Суда и Тужилаштва“, поручује Дукић.

Давор Ковачевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.