Мање службеника, ефикаснија држава

Дошло је време за смањење државне администрације. На тај начин Влада Србије може да направи преко потребне уштеде, али би министри претходно морали да пођу од себе.

Овако српски привредници оцењују све чешће најаве о рационализацији у државној управи. Сматрају да је неопходно смањење не само броја чиновника, већ и министарстава, а многи од њих верују да је решење и у уштедама у области школства и здравства.

Најконкретније предлоге има Родољуб Драшковић, власник компаније „Свислајон-Таково”. Према његовом мишљењу, број министарстава требало би свести на највише седам.

– Остали би МУП, министарство иностраних послова, финансија, економије, војске, школства и здравства. Свако од њих би имало веома јаке секторе, а запослени би морали да буду стручно оспособљени. Недопустиво је да код нас школе и универзитети не оспособљавају људи за обављање било каквом делатношћу. Данас, нажалост, из средњих школа излазе полуписмени ђаци. Због тога је неопходно и у рационализацији школства и здравства ићи до краја – категоричан је Драшковић.

Он сматра и да би државну администрацију требало свести на 40 одсто садашњег броја.

– Тврдим да би Србија имала корист када би 50 одсто људи који су запослени у разноразним државним службама седели код куће и примали 60 одсто плате. И тако све док не оду у пензију – наглашава Драшковић.

Готово подједнако оштро реаговао је и Мирко Тодоровић, власник конфекције „Тодор”, упитан да ли је заиста рационализација решење за уштеде у буџету.

– Данас сви родитељи хоће да запосле децу у државним фирмама. Докле год је тако, нема будућности за привреду ове земље – наглашава Тодоровић, додајући да велико оптерећење за пореске обвезнике представља не само превелик број министарстава, већ и све бројнији општински чиновници.

Наводи пример Врњачке Бање где је, каже, пре 2000. године радило око 40 људи, док је у протеклих девет година примљено још 130.

– Поставља се и питање рационализације у просвети. Невероватно је да код нас има више учитеља и васпитача него ђака – наглашава Тодоровић, који је пре него што је постао привредник радио као професор математике.

Слободан Вучићевић, председник управе компаније „Дрога-Колинска”, каже да су привредници још на самом почетку кризе од државе тражили да на властитом примеру покаже како треба штедети. Истиче, међутим, да засад није било очекиваних резултата.

– Све чешће се говори о рационализацији, односно о смањењу броја запослених у државној администрацији, али нико не поставља питање шта ћемо после с тим људима. Реално, постоји огроман број запослених у државној служби и логично би било да се њихов број смањи. Али, тиме држава неће суштински решити проблем, јер ће велики број њих завршити на бироу – сматра Вучићевић.

Он истиче да највећи број државних чиновника, у случају губитка радног места, сасвим сигурно неће пронаћи нови посао, што ће за Владу Србије, додуше, представљати мање оптерећење него садашња ситуација. Ипак, Вучићевић наглашава да рационализација мора бити спроведена, ма колико болно и непопуларно то било.

– Требало би направити рачуницу, као што то раде кадровске службе у предузећима, и утврдити колики је број запослених у државној служби заиста неопходан. То би ваљало урадити и када је реч о министарствима – каже Вучићевић и напомиње да је неопходно угледати се на добре примере других земаља и спровести рационализацију и у здравству и школству.

Сличног мишљења је и Бојан Радун, извршни директор компаније „Нектар”, који сматра да је сазрело време да се направи ефикасна држава, и то ослањајући се управо на добре примере из окружења и света.

Н. Миковић