Тривунац: Не знам за групу „Црни Илија”

Незваничне информације говоре да је полиција истрагу о нападу на амбасаду Грчке у Београду усмерила ка групи окупљеној око анархисте Ратибора Тривунца, за кога инспектори верују да је на неки начин повезан са досад непознатом анархистичком групом „Црни Илија”. Та група је преузела одговорност за напад на амбасаду, а Тривунац у разговору за „Политику” демантује да има икакве везе тим догађајем.

– Мени је непозната група која се назива „Црни Илија”, нити знам ко је у тој групи. Нико из полиције није са мном разговарао, а њима је лако да на основу снимака, за које медији тврде да их власти поседују, утврде да ли сам ја био у групи људи која је бацила Молотовљеве коктеле – каже Тривунац.

Извори блиски истрази за „Политику” кажу да постоје индиције да је напад на амбасаду Грчке договорен на састанку који је овог месеца организован у Београду, а на којем су били присутни анархисти из Грчке, али и других земаља из региона. Тривунац, међутим, тврди да на том састанку није било речи о организовању напада на амбасаду Грчке.

– То је био састанак на којем се договарало о петом Балканском анархистичком сајму књига који би требало да се организује следеће године у Београду. Уопште није било разговора о нападу на амбасаду Грчке. У том тренутку Тодорис Илиопулос није штрајковао глађу, па самим тим није могло да буде тема разговора – каже Тривунац.

По мишљењу Тривунца напад на амбасаду Грчке симболички је акт којем је циљ скретање пажње државе Грчке и тамошње јавности на постојање међународне подршке грчком анархисти Тодорису Илиопулосу.

– Не осуђујем напад, али га ни не подржавам. Наша организација нема став у вези са тим питањем, али свакако се залажемо за слободу Тодориса. Често узимам за пример шта се десило у Грчкој за време бомбардовања наше земље, када је једна њихова урбана герилска група убила НАТО официра у знак протеста. Разлика је само у углу гледања: да ли је то тероризам – поставља питање Тривунац додајући да му није жао амбасаде Грчке.

Тривунац, који је члан Анархосиндикалистичке иницијативе, каже да индивидуални напади Молотовљевим коктелима нису метод рада организације у којој се налази.

– Наш анархосиндикалистички покрет је усмерен ка заштити права радника и ка стварању равноправнијег и бољег друштва, док су индивидуалне директне акције, попут напада на институције државе, у опису такозваног инсурекционистичког анархизма. Тај облик анархизма није толико изражен у Србији, док је и те како популаран у Грчкој – објашњава Тривунац.

Он каже да анархистички покрет у Србији није масован, али да је „довољно велики да не познајемо лично једни друге”. Тривунац додаје да у анархистичком покрету не постоје наређења, јер, по суштини, покрет није централизован и нема хијерархију. Самим тим је, како каже, могуће да постоје групе попут „Црни Илија” које се бацањем Молотовљевих коктела боре за своје циљеве.

На питање како би се осећао кад би њему неко бацио Молотовљев коктел, да ли би то требало да буде легитимно средство борбе, Тривунац одговара да је он константно у сукобу са неонацистима које назива „сателитима државе”.

– За мене је питање насиља према држави питање самоодбране, јер држава и капиталисти нападају раднике константно – закључује Тривунац.

Душан Телесковић

-----------------------------------------------------------

Анархисти без веће подршке, али опасни

Српски анархисти немају веће упориште ни подршку у јавности као што је то случај у неким другим државама, али и те како могу да буду опасни, сматрају стручњаци за питања безбедности. Зато акцију до сада непознате групе „Црни Илија”, која је преузела одговорност за напад на грчку амбасаду пре два дана када су бацили Молотовљев коктел, никако не би требало схватити олако. Према неким подацима у Србији има око двеста присталица анархистичког покрета који су чланови различитих група. Највећи број њих су студенти уметничких факултета, социологије, психологије, лингвистике, физике, а међу њима су чак и студенти менаџмента. Најутицајнијим анархигрупама сматрају се „Анархосиндикалистичка иницијатива АСИ”, „Анархија/Блок45” и „Контрапункт”. Они се окупљају у неколико кафића у Земуну.

Међу присталицама ове идеје, како каже социлог Владимир Вулетић, махом су млади из богатијих породица. Овом покрету се прикључио ипак мали део студентске популације, један делић левичарски опредељених људи. „То му дође као нека мода”, каже Вулетић.

Међутим, др Зоран Драгишић, професор Факултета за безбедност, упозорава да ипак ове групе не треба схватити олако.

– Када процењујемо колико је нека група безбедносно опасна морамо узети у обзир два елемента – њихову мотивацију и капацитете, односно могућности да идеје спроведу. Група која је напала грчку амбасаду показује врло високу мотивацију да врши насиље. Молотовљев коктел није тешко направити, али то чиме располажу, да ли им је доступно наоружање, експлозивне направе, хемијска и биолошка средства треба да утврде службе безбедности – каже за „Политику” др Зоран Драгишић, професор Факултета за безбедност, и додаје да неко ко баци Молотовљев коктел на амбасаду и те како заслужује пажњу служби безбедности. Ако наша полиција није у стању да их ухапси онда то може да буде велики проблем.

На питање да ли постоји прецизнија евиденција анархиста у Србији он истиче да када је тероризам у питању постоје само два броја – довољан и недовољан. „Чим су показали да су спремни на терористичке акте број довољан је испуњен”, сматра Драгишић.

Према оцени Вулетића анархистички покрет у Србији, бар за сада, не може да стекне већи број присталица. Због лоших материјалних прилика великог броја људи тај покрет има услове да се „запати” овде, али чињеница да се то ипак после неколико година колико постоји није десило, говори да људи у Србији ипак немају слуха за такве идеје, додаје Вулетић.

Они дуго постоје и, како каже, да имају неког потенцијала, он би се већ манифестовао. Мада мора се признати да им услови иду наруку – транзиција, сиромаштво. У Грчкој је анархистички покрет много организованији и израженији јер они имају дужу традицију левичарства. То се показало прошле године када је дошло до нереда у Атини у којима су у највећем броју учествовали припадници анархистичких група.

Ј. Церовина