Хиљаду жртава саобраћајних несрећа

Потресне слике хаварисаних аутомобила на насловним странама новина биле су свакодневица у 2007. години. У саобраћајној полицији кажу да је 2007. била најтрагичнија у последњих десет година, пише Б92. У саобраћајним несрећама највише су страдали млади између 20 и 28 година, а догодило се 60.000 саобраћајних несрећа, у којима је живот изгубило 950 особа, а 14.000 је лакше и теже повређено. Сваког дана на путевима у Србији у просеку погину три особе, а у више од 80 одсто случајева за незгоду је криво понашање човека. Укупно једна трећина свих саобраћајних незгода деси се због прекорачења или неприлагођене брзине. Важан елемент сигурности је и везивање појаса. Због тога стручњаци позивају све учеснике у саобраћају да ураде макар оно што зависи од њих – да се вежу док возе и да пазе на брзину.

Велика брзина и неопрезна вожња били су, нажалост, кобни и по Зорицу Лазић (24), Елмира Кудузовића (26) и Стевана Зечевића (24), бивше учеснике серијала "Велики брат". Ово троје младих људи настрадало је када је аутомобил у којем су се налазили услед неприлагођене брзине излетео из кривине, преврнуо се на кров и слетео у реку. Трагедија се догодила 28. децембра око 23 часа на путу Обреновац – Шабац, неколико километара од термоелектране "Никола Тесла". Аутомобил "цитроен Ц 4", којим је управљао Кудузовић, кретао се брзином већом од 120 километара на час.

Судар при брзини од 60 километара на сат једнак је ударцу у земљу после пада с петог спрата. Ако неко мисли да може да преживи такав пад, онда не мора ни да се везује, упозорава професор Саобраћајног факултета Милан Вујанић.

"Брзина и појас су оне ствари које возач сам бира. Због тога апелујем прво на те две ствари, а после ћемо видети шта ту могу да ураде друштво, политика, медији и ми. Ако возило удари пешака брзином од 60 километара на сат, вероватноћа да ће да страда је 80 одсто, ако је ударен са 50 км на сат могућност да ће да страда је 60 одсто", каже Вујанић, који је и председник Комитета за безбедност саобраћаја.

Јавност, а поготово политичари, може да уради много, само кад би хтела, што су најбоље показали на примеру увођења пореза на додату вредност.

Стручњаци сматрају да би само доследна примена Закона о безбедности у саобраћају, без икаквог додатног ангажовања полиције, смањила број незгода за 25 до 35 одсто, што значи 250 до 350 спасених живота. Наравно, подједнако важну улогу имају и предузећа за пројектовање, изградњу и одржавање путева.

"Ако се на неком путу, рецимо на Ибарској магистрали, на једној деоници догађа 80 незгода за пет година, а на другој само једна или ниједна, онда ме не можете убедити да су у питању возачи, возила, атмосферски услови или било шта друго, јер напросто таква драстична разлика је последица неких елемената пута", каже Вујанић.

Он сматра и да би полиција морала да интензивира контролисање брзине на путевима, и то пре свега на критичним тачкама, као и да би морала појачано да контролише да ли возачи везују појас. Током 2002. године, када су повећане казне и када је контрола била ригорознија, на путевима у Србији страдало је 428 возача мање него 2001. године.