Деветнаест нових градова

Законски предлози које је прекјуче усвојио парламент, и на основу којих је председник Скупштине Србије Оливер Дулић расписао локалне и покрајинске изборе за 11. мај следеће године, предвидели су новине у односу на прописе који су до сада регулисали ту област. Парламент је завршио редовно јесење заседање усвајањем закона о локалној самоуправи, о локалним изборима, о територијалној организацији и о главном граду. Прве покрајинске и локалне изборе по овим законима председник парламента расписао је у року који не може да буде краћи од 120 ни дужи од 180 дана, док за сваке следеће изборе рок не може бити краћи од 45 ни дужи од 90 дана, уместо предложеног решења да тај рок буде од 30 до 60 дана. Према усвојеним законским прописима, новина је што грађани више неће бирати градоначелнике на директним изборима, већ ће то чинити одборници. Законом о локалним изборима предвиђено је да се одборници скупштина општина и градова бирају по пропорционалном изборном систему, што је важило и до сада, а улазак у локалне парламенте обезбедиће оне листе кандидата које освоје најмање пет одсто гласова бирача, уместо три одсто, како је било до сада.

Изборни цензус од пет одсто неће важити за странке и коалиције националних мањина, јер је за њих предвиђен "природни праг", чиме се припадницима мањинског народа омогућава сразмерна заступљеност у локалним скупштинама у срединама с мешовитим националним саставом.

Још једна новина унета је у тај пропис, јер предлагач мора на изборној листи да има најмање трећину кандидата од укупног броја одборника који се бира, а изборна листа мора бити подржана потписима најмање 30 бирача по предлогу за сваког кандидата на листи, с тим што ће се у општинама које имају мање од 20.000 бирача изборне листе потврђивати и уколико их потписима подржи најмање 200 бирача, укупно.

Предлогом закона о локалној самоуправи предвиђена је новина – да јединице локалне самоуправе имају своју имовину, којом ће управљати самостално, а ово питање ће бити регулисано посебним законом.

Предлогом закона о територијалној организацији Републике се утврђује да територијалну организацију Србије чине општине, градови и град Београд, као и територијалне јединице и аутономне покрајине.

Према Предлогу закона о територијалној организацији, Србија ће поред Београда имати још 24 града.

Новом Саду, Приштини, Крагујевцу и Нишу ће се "придружити" још 19 градова: Зрењанин, Краљево, Крушевац, Лесковац, Панчево, Смедерево, Суботица, Чачак, Шабац, Ваљево, Врање, Зајечар, Јагодина, Лозница, Нови Пазар, Пожаревац, Сомбор, Сремска Митровица и Ужице.

Први пут се тим законом прецизирају критеријуми по којима општине могу да добију статус града, који мора да има најмање 100.000 становника, осим у изузетном случају, као и да буде економски, административни, географски и културни центар ширег подручја.

Предлогом закона о главном граду се на целовит начин уређује положај Београда, као посебне јединице локалне самоуправе, његова надлежност, као и избор и надлежности градских органа.

Уставом Србије предвиђено је да се положај Београда, осим Законом о главном граду, уређује и Статутом града, наведено је у образложењу тог законског прописа.

Полазећи од потреба и могућности Београда, овим законом указана је потреба да град има ширу надлежност у области водопривреде, државних путева и медија.

Предвиђено је да је Скупштина града највиши орган у јединици локалне самоуправе, а да Београд има и градоначелника, Градско веће и Градску управу.

Скупштину града чини 110 одборника, које бирају грађани на непосредним изборима, а градоначелник и Градско веће су извршни органи града и бира их и разрешава Скупштина града.

Образовање Градске управе могуће је на два начина: као јединствен орган или као више органа градских управа за поједине области и то питање се решава Статутом града.