Маске идентитета

Ритуали и митови Африке могли су се поново видети током јула, захваљујући импозантној изложби традиционалних ритуала на другом Панафричком фестивалу културе у граду Алжиру, фестивалу који је имао 8.000 учесника из 53 афричке државе.

Изложбу „Ремек дела Африке – усмено и духовно наслеђе човечанства“ конципирао је Мохамед Ђехиш, директор Националног музеја за модерну и савремену уметност Алжира. Приказани су предмети култова и ритуала: маске, статуе, музички инструменти, ношње, али и паралелно у истом простору: филмови, записи традиционалног наслеђа, пре свега духовног, у изворној форми, у којој у Африци постоји већ вековима.

Од Нигерије до Мозамбика, пролазимо Того, Египат, Мадагаскар, Алжир, Мали, ритуале и прославе импресивне у својој различитости. Што је значајнија функција појединог објекта то су очигледнији и њени естетски квалитети; лепота и функција су блиско повезани, подржавајући један другог и утичући на рађање и настајање. Лепота, оригиналност, емоција и магија афричких уметничких радова дугују умногоме својој друштвеној употреби, у којој ритуал и магија имају незаобилазну функцију – јер у Африци не постоји уметност ради уметности.

Предмети су израђени од материјала из природе: дрво, кожа, кора дрвета, шкољке, рогови животиња, све подложно зубу времена морали су за сваку прилику бити начињени на потпуно истоветан начин. И ношње и маске и скулптуре имале су и имају вредност прототипа старог више стотина година, у коме су се окушавали преци данашњих становника. А у сваком региону Африке предмети су настајали захваљујући анонимном творцу.

Изложба древних уметности Африке открива ремек-дела која су потпуно остварила своју форму и контекст у којима дела настају – култну, свакодневну и свету вредност оних објеката који су били преносиоци укупног историјског знања.

Културно наслеђе овде не подразумева само материјалну културу, непокретно споменичко наслеђе, и предмете који су са пажњом чувани кроз векове, већ такође обухвата живу изражајност, живе традиције бројних заједница, племена и народа Африке, који су наслеђе примали од својих предака. Као такво, целовито, пружа сваком од оних који га чувају осећање идентитета и континуитета, са намером да га очува и мотивише на један непрекидан процес поновног стварања. Традиционално занатство, на пример, преноси се са генерације на генерацију, индиректно промовишући поштовање за културни диверзитет и људску креативност.

По концепцији изложбе на Панафричком фестивалу у Алжиру, поред приказа традиционалне музике и игре, маске и предмети маскирања били су једини непокретни музејски сведоци. На изложби је донекле преокренута и музејска пракса да је ремек-дело окосница изложбе, а видео-запис оно што га тумачи, објашњава употребу одређеног предмета. Овде се духовно и материјално приказују синхронизовано.

Ево и примера, три запажена сегмента са изложбе.

Културни простор сосо-бала

Свети инструмент балафон, познат као сосо-бала, био је перципиран као симбол слободе и кохезије Мандинго заједнице, која се распростире на територији где је у давној прошлости постојало краљевство Мали. Првобитно, инструмент је поседовао и на њему свирао краљ Сумарао Канте који је потицао од династије Сосо још од 13. столећа.

Свети балафон је тип ксилофона дугачак метар и по, сачињен од 20 пажљиво издељаних дашчица различите дужине испод којих је постављено више резонатора, тикава калабаса различитих отвора. Према предању, и према писаним изворима, балафон је израђивао у прошлости или сам краљ или би га за њега израђивао ђини (чаробњак). А старац балатиги, најстарији у породици, тај је којем је бала поверен на чување. Само он може да свира на древном инструменту, на значајним свечаностима као што је прослава муслиманске Нове године или на сахранама.

Традиционално наслеђе геледе

Традиционалне игре с маскама геледе изводе припадници Јоруба-Наго заједнице која насељава државе Бенин, Нигерију и Того. Већ више од једног века ова церемонија се изводила да би одала почаст великој мајци Ија Нла и улози коју су жене и мајке имале у процесу друштвене организације и развоја Јоруба друштва.

Геледе церемоније изводе се сваке године после жетве, значајног догађаја, и карактеришу је резбарене маске, игре и певање, на језику народа Јоруба које има значење историјског памћења Јоруба-Наго популације. Церемоније се обично изводе ноћу на великом платоу, месту окупљања. Маску геледе употпуњују фигуре животиња на врху, змија – симбол моћи, или птица која има значење гласника.

Макиши маскарада

Макиши маскарада изводи се на крају муканде, годишње свечаности иницијације. Овај ритуал је уобичајена пракса код народа који живе у северозападним и западним провинцијама Замбије.

Сваки иницијант добија одређену улогу у церемонији маскирања. Чисалике је моћан и богат човек велике духовне снаге, мупала је „господар“ и дух заштитник са натприродним моћима. Пвево је женски лик, представљајући идеалну жену, али је такође задужен за музичку пратњу ритуала и игре.

Макиши је још један маскиран лик, представља дух умрлог претка који се вратио у свет живих да би помогао дечацима  иницијантима у за њих значајном тренутку. Завршетак ритуала је славље када цело село учествује у пантомими и играма до касно у ноћ.