Од приватизације више од милијарду евра

У години за нама потврдило се правило овдашње приватизације да већих прихода нема без продаје "капиталаца", као и да политички ризици, попут оних исказаних у првој половини године кроз вишемесечне покушаје да се формира влада, умањују учинак продаје друштвеног и државног капитала. Приватизација друштвеног сектора је у завршници и подоста од "породичне сребрнине" већ је продато, али и међу преосталим фирмама, било да су финансијски "здраве", било да су у стечају, још има звучних имена социјалистичке привреде с не тако малом имовином. Новог власника још чекају "Генекс", "Инекс", "Застава", "Југоекспорт"...

Овогодишњи приватизациони приход није мали и премашује милијарду евра. Према подацима Агенције за приватизацију, продајом предузећа на аукцијама, тендерима, тржишту капитала и уновчавањем имовине стечајних дужника остварено је 962 милиона евра. Томе ваља додати и једину звучну продају у финансијском сектору, каква је била она новосадске осигуравајуће куће ДДОР, вредна 220 милиона евра, што коначни приватизациони збир повећава на преко 1,18 милијарди евра.

Висином постигнуте цене шампион овогодишње приватизације свакако је продаја Робних кућа "Београд" за 360 милиона евра. За овај некадашњи социјалистички малопродајни ланац који је годинама у стечају, а који има тридесетак објеката робних кућа и магацина, власник "Верано моторса" Радомир Живанић, у надметању готово десет већих инвеститора, што домаћих што страних, понудио је највише новца. Ова продаја се, истина, мало "отегла" делом због чекања на решење Комисије за заштиту конкуренције, али и због одлуке Трговинског суда да две зграде које су на списку имовине нису власништво предузећа које се продавало, већ државе Србије.

Друго високо место на листи овогодишњих берићетних приватизација заузима продаја једне од две осигуравајуће куће у друштвеном власништву – новосадског ДДОР-а, за 220 милиона евра италијанској "Фондијарији". Ни ова није прошла без трзавица, донекле због тога што се јавио само један понуђач, а донекле и због цене која је у једном делу јавности оцењена као релативно ниска.

За туристичку агенцију "Путник" друга, и то берзанска продаја капитала, била је успешнија од прве која је обављена пре неколико година путем тендера. У пролеће ове године већински државни пакет акција продат је на берзи руској компанији "Метропол", а после продаје акција малих акционара истом купцу, капитал најстарије српске туристичке агенције продат је Русима за око 44 милиона евра.

Уносне су биле и продаје предузећа која производе моторна уља. Крушевачку Фабрику мазива домаћа фирма "Петробарт" на тендеру је купила за 25 милиона евра, а панчевачку Рафинерију уља, такође на тендеру, грчки "Неоцимики" пазарио је за 16,4 милиона евра.

Последња од великих српских пивара – Београдска индустрија пива – такође се удомила у овој години, али нису постигнути износи као код других фабрика. Нордијски конзорцијум који је предводила литванска "Алита" победник је ове тендерске продаје с понуђених 21,4 милиона евра.

На листи највећих продаја је и продаја београдске фирме "Центротекстил" швајцарској фирми Филипа Цептера "Хоумарт" за 18,9 милиона евра.

Највиша цена која је постигнута на аукцији у протеклој години била је за индустрију грађевинског материјала "Колубара" и то 18,3 милиона евра, колико је понудио конзорцијум предвођен Љиљаном Јокић.

Нишки трговачки ланац "Ангропромет" такође је на листи вредносно запаженијих приватизација, јер је на аукцијском надметању Веселину Рутовићу продат за 16,8 милиона евра.

Међу новчано "тежим" приватизацијама јесте и продаја подводне експлоатације угља "Ковин" за 16 милиона евра, затим хотела "Праг" у Београду за нешто више од 11 милиона евра, Рибарског газдинства "Београд" за 10 милиона евра и "Београд-филма" за девет милиона евра. Свакако и продаја ПИК "Бечеј" предузећу "Ирва инвестиције" Ђорђија Ницовића за 12,3 милиона евра.

Иначе, крајем 2007. године на лицитацији за продају стечајне имовине "Југоекспорта" постигнута је до сада највиша цена за неки пословни и трговачки простор у Србији од чак 32.000 евра по метру квадратном. Ради се о локалу у Кнез-Михаиловој улици у Београду, на популарној "штрафти", који је продат, "на парче". У надметању чак тринаест потенцијалних купаца фирма "Радикс", увозник ексклузивне козметике и власник ланца парфимерија "Јасмин", понудила је нешто више од 15 милиона евра за пословни простор од 485 метара квадратних.

Највреднији део српске привреде – јавна предузећа која су у државној својини, а чији се удео процењује на 60 одсто вредности укупне имовине, упркос бројним најавама, остала су нетакнута. Према стратегији приватизације НИС-а, која је за почетак подразумевала продају мањинског пакета акција, било је предвиђено да се сувласник у националној нафтној компанији појави с јесени 2007. године. С новом извршном власти мањинска приватизација преточена је, међутим, у најављену већинску продају капитала. Поред НИС-а на списак за продају стављено је још пет предузећа – "Телеком", ЕПС, "Галеника", Јат и Аеродром "Никола Тесла", неки моделом већинске, а неки мањинске приватизације.