ЕПС једе самог себе

Због очувања социјалног мира републичка влада je одлучила да до краја године не мења цену електричне енергије. Да је цена киловат-сата увећана 1. јануара ове године само за један проценат, у каси ЕПС-а била би милијарда динара више. Да смо добили поскупљење на годишњем нивоу од само 12 одсто, ову годину ЕПС не би завршио као губиташ. Овако, очекује се губитак од 12 милијарди динара, како је у интервјуу за „Политику” истакао Драгомир Марковић, генерални директор Електропривреде Србије.

– Недостатак новца одлаже многе важне и атрактивне пројекте. Невоља је што на тржишту истовремено пада цена струје, па су и приходи мањи кад пласирамо вишкове на слободном тржишту. Мора се јасно рећи да су ти вишкови настали само захваљујући паду домаће потрошње, а не зато што Србија заиста има вишкове. Добро је што сваки киловат-сат са тог тржишта наплатимо, док наплата на домаћем тржишту јесте проблем. Не знам да ли је и колико само криза крива, тек за 0,5 процената је повећана крађа електричне енергије. То су, поред осталог, разлози за повећање губитака предузећа. Повећање интерне ефикасности и рационализација пословања јесу императив, али то ће постати постулат будућег пословања ЕПС-а – наглашава Марковић.

Како ЕПС послује ове године?

Минус је у првих шест месеци достигао шест милијарди динара. Према Плану пословања на који је сагласност дала Влада Србије, у коме нема ниједног поскупљења, годишњи губитак је виђен на нивоу од 12 милијарди. Забележили смо добит из пословних односа од 5,8 милијарди динара, као и пола милијарде динара добити из финансијског пословања. Остали део исказује минус од 12,4 милијарде, а од тога је девет милијарди динара ненаплаћених потраживања а расходи за плате запослених са Космета су две милијарде. То је у оквиру плана за ову годину, јер је предвиђено да годину завршимо са минусом од 11,9 милијарди динара и то без икаквог раста цене електричне енергије. Да је, на пример, струја поскупела 1. јануара 2009. године за 12 одсто не бисмо имали ни динар губитка. Само један одсто виша цена повећава нам годишњи приход за милијарду динара.

Ко покрива губитак ЕПС-а?

Нико, ЕПС једе сам себе. Ми нисмо корисници републичког буџета. Ми тај буџет редовно и у великим износима пунимо редовним плаћањем, на пример ПДВ-а чак и за струју коју испоручујемо а знамо да неће бити наплаћена. То морамо, јер је то законска обавеза. Губитак у нашој каси, дакле, не надокнађује држава. Он утиче на наше пословање због чега је рачун у минусу. У последњих пет година сигурно нисмо добили ни динар из буџета.

Како подићи цену струје а не угрозити најсиромашније слојеве?

Предлог ЕПС-а је да поскупљење заштити много шире категорије социјално угрожених домаћинстава. За њих би поскупљење било много ниже него за остале потрошаче. Сада нижу цену имају само грађани који донесу уверење да имају мали просек зараде и да њихова домаћинства троше свега 350 киловат-сати месечно. То је међутим проблематично, јер се уверења могу на различите начине извадити, а мала потрошња не значи да је неко социјално угрожен. На пример, викендице троше мало струје и за њих би могла да важи нижа цена струје до 350 киловат-сати. Од државе очекујемо да направи план по коме би се одредили критеријуми за прављење социјалне карте. 

Какав је план за привреду као потрошача струје?

Предлажемо да се да повољнија цена струје за фабрике које су стајале а које се сада покрећу, које запошљавају раднике... То би било на снази док траје светска економска криза. Такође је потребно да се промене тарифни ставови тако што би, рецимо, већу цену струје плаћале банке, шопинг молови, кладионице... Они сада имају исту цену као на пример пекаре. То је за сада само идеја, али коначну реч имају Агенција за енергетику и држава.

По неким проценама, прављеним поводом најава рационализације јавног сектора, у ЕПС-у је вишак 11.000 људи. Како ће се то решавати?

ЕПС јесте државно предузеће, али није државна управа, нити се плате у нашој компанији деле из тог буџета. Кад је ЕПС поређен са компанијама које желимо да достигнемо по пословању и продуктивности, као што су ЧЕЗ и Хрватска електропривреда, дошло је до тих процена о вишку запослених. Али, у тим компанијама и у ЕПС-у немамо исту структуру запослених. На пример ХЕП, са којим се поредимо, нема запосленог ниједног рудара и струју производи на други начин, док су код нас копови угља окосница система. Стварни вишак радника се не ради на бази поређења, већ на основу подробне анализе и снимања сваког радног места. То је једини исправан поступак. На том пројекту треба да ради консултантска кућа чији ће запослени ићи на стотине радних места. До краја године расписаћемо тендер за избор консултантске куће која ће имати ову обавезу, а њима ће бити потребно још најмање годину дана да би посао био готов.

Шта је са тендером за изградњу нових термоелектрана?

Компаније које су прошле први круг потписаће прве уговоре 14. септембра на основу којих ће добити техничку и правну документацију и предлоге понуде за око 30 уговора за продају струје, угља, начина рада заједничке компаније… Очекујем да ће на пролеће 2010. године бити потписан уговор са стратешким партнерима о изградњи два енергетска постројења.

Да ли сте за приватизацију ЕПС-а?

Према одређеним плановима и пројектима које је усвојила Влада Србије, пре 2015. године не би требало да буде приватизован ЕПС. То, међутим, не значи да се то неће раније догодити уколико извршна власт процени да је то оправдано и сврсисходно. Прави и најбољи пут за приватизацију овакве компаније јесте докапитализација, улагање новог капитала стратешког партнера у саму компанију. На тај начин ће расти вредност ЕПС-а кроз инвестиције. Компанија после тога постаје јача, јер новац улаже у развој и бројне пројекте који ће подићи вредност предузећа. Држава, пак, више воли продају, јер онда новац улази у буџет, за разну потрошњу а не у развој ЕПС-а.

-----------------------------------------------------------

Чекамо владу

Најављује се подела бесплатних акција јавних предузећа. То је онда известан почетак приватизације ЕПС-а. Какогледате на ту могућност?

То ће бити почетак приватизације ЕПС-а. Још раније је одлучено да буде подељено 15 одсто акција ЕПС-а. Проблем је што национална електроенергетска компанија још није затворено акционарско друштво као што смо раније предлагали и што је на столу републичке владе. Потребно је прво спровести корпоративизацију предузећа. Ми смо сада јавно предузеће а не акционарско друштво. Улазак страног капитала је известан приликом изградње две нове електране. Али, те компаније радиће ван система ЕПС-а. Они ће бити независни произвођачи електричне енергије. Њиховим доласком се не мења својинска структура ЕПС-а.

-----------------------------------------------------------

Претварање дугова у капитал лоша идеја

Електропривреда Србије већ учествује у својинским трансформацијама предузећа по Србији, тако што им се дугови за струју претварају у капитал ЕПС-а. Шта то значи за ЕПС и шта се тиме решава? Ти стари дужници и даље неће плаћати струју или се надате да ће сада постати боље платише?

Она предузећа која су у поступку приватизације дугују не само за струју, већ и комуналије, гас… Није добра та идеја да се дуговања претворе у капитал. Међутим, о томе одлучује власник тих предузећа а то је држава, која је власник и ЕПС-а. Не видим шта на тај начин добија Електропривреда Србије. Вероватно ништа и не губи јер су то све вероватно ненаплатива потраживања. Код РТБ „Бор” постоји нека шанса да, уколико се приватизује, дуг буде наплаћен, док је код других мала шанса. Проблем је што ми морамо да плаћамо ПДВ на ту испоручену струју, чак и кад знамо да тај неће платити ту нашу робу. На то одлазе стотине милиона динара.

Дејан Спаловић