Кроз Суперлигу прошао 21 тренер

Полусезона фудбалског шампионата Србије завршена је у нефудбалским условима. Кривци су ваљда они који брину о календару такмичења.
У сваком случају, Партизан је пружио највише. По општем мишљењу играо је најлепше и најефикасније. Мирослав Ђукић понео је престижну титулу најбољег стручњака, а Стеван Јоветић дели, са Гојком Качаром из Војводине, титулу најбољег стрелца првог дела шампионата.
Овај део сезоне обележила су још два стручњака: Драгослав Степановић и Ивица Брзић, који су дуго били ван земље. За веома кратко време у Чукаричком, односно Војводини, остварили су више од онога што су очекивали клубови који су их ангажовали. Утисак је да су својим тренерским рукописом, потпуно различитим од онога на који смо последњих година навикли, дали печат, а можда и смернице како даље да се ради у струци. Оно што је оставио тренер Рајевац, Брзић је учврстио и надоградио, па Новосађани имају добар играчки потенцијал и психолошку чврстину за велики домет.

Што се тиче Чукаричког, учинио је огроман корак да обезбеди довољно бодова за опстанак, што је био и главни циљ, али је пласманом на четврто место у полусезони остварио највећи успех у својој историји. Штавише, по начину како су искоришћене све предности и амортизоване мане, на добром је путу да обезбеди излазак у Европу. Не треба заборавити и изненађујуће добар пласман чачанског Борца, такође рекордан.

Тренери су у жижи били и на други начин. Само су четворица од почетка до краја остала на клупи у свих 17. кола: Божовић у Борцу, Бранко Вукашиновић у ОФК Београду, Миловановић у Младости и Ђукић у Партизану. Највише стручњака продефиловало је кроз Бежанију и Хајдук.  У тиму са Новог Београда су били и отишли Остојић и Достанић, сада га води Стаменковић. У Кули су радили Бошњак и Солдо, сада Мирослав Вукашиновић.

Звезда је променила Косановића и довела Јанковића Чукарички уместо Владана Милојевића ангажовао Степановића. Мењали су и Смедерево (Горан Милојевић и Иванчевић), Банат (Курћубић, Солдо), Војводина (Рајевац, Брзић) и Напредак (Додић, Николић). То значи да је у нашој фудбалској елити ове сезоне радио или и даље ради 21 тренер. А серијас промена започела је непосредно пре Суперлиге. У Чукаричком је оставку поднео Бабић, а слично је било и са Ђуровским у Црвеној звезди. Одлучујући разлог за тренерску вртешку је тај што су амбиције клубова биле нереалне, а пошто се "царска не пориче" зна се ко плаћа цех и ко је први на удару. Толико смена, у лиги са 12 клубова, јесте неславан рекорд, који треба све да забрине.

Судије су посебна прича. На њих су били огорчени неки клубови, али нико није задовољан како су делили правду. Због суђења је Бежанија напустила терен у Лучанима, а Лучанци после сурета са Партизаном у Хумској запретили да ће да иступе из првенства. Да не помињемо буру која се подигла после изјава главног финансијера Хајдука Николе Џомбе који је прозвао судије и њихову организацију, а подржали су га сви клубови Заједнице суперлигаша.

Шта нас чека на пролеће? Према ономе што се најављује пре почетка зимског прелазног рока, ништа добро. Ни већи квалитет лиге ни боље суђење, а ни више гледалаца на стадионима.