Изнервирајте преваранта!
Однедавно, на Интернету може да се пронађе сајт www.prevara.info Новосађанина Саше Прибићевића, оснивача Друштва за борбу против превара. О томе како је дошао на ту идеју, Прибићевић каже:
– Преваранти нас вребају на сваком ћошку. Ипак, готово нико са сигурношћу не може да упери прст и каже – то је тај. Преваранти су обично „невидљиви”, а свака њихова прича звучи као бајка. А заправо је мамац на који се упеца сваки други становник наше земље у неком периоду свог живота. Званична статистика не постоји, јер се многе жртве стиде да признају да су испали „овца за шишање”, па превару и не пријављују надлежним органима.
– У игри су разне преваре, наставља наш саговорник. – Сетимо се само газда Језде и Дафине. Тренутно су врло актуелне преваре везане за продају аутомобила и станова. Харају и „агенције које запошљавају у иностранству”, а недавно се појавила и фантомска фирма која откупљује бесплатне акције. Телемаркетинг је такође идеалан за преваранте. Помоћу њега може да се вара до миле воље, а да се не буде ни виђен, још мање пронађен.
Не прежу ни од чега
Прилично је распрострањена и такозвана „нигеријска шема”: њена суштина је у томе да на ваш мејл или адресу стигне писмо у којем вас обавештавају да вам је извесна особа, која је преминула, оставила наслеђе на рачуну неке банке у иностранству. Шаљу вам и званичан допис, наравно са лажним печатима, a „једино” што ви морате да урадите да бисте подигли новац јесте да платите порез...
И неке наградне игре, на пример она са сладоледом, показале су се као мамац, као и оне које вам гарантују да сте баш ви добитник премије, уколико претходно купите неки производ из каталога. А где су јавна извлачења, где су добитници? Све се то наводно организује, али унутар фирме, мимо присуствајавности.
– Преваранти не прежу ни од чега, а најдаље у безобзирности иду они који вребају ожалошћене породице. Они се појављују лично, са причом да је покојник узео од њих неку робу или позајмицу, али је у целости није исплатио или вратио. Родбина, наравно, плаћа рачуне јер не жели да се љага баца на покојника – упозорава наш саговорник. И „мулти левел маркетинг” нуди велике могућности за преваре, у које нас обично увлаче родбина, пријатељи или познаници, и сами несвесни своје улоге, јер верују у то што нам препоручују.
И сам је био мета
Прибићевић је ову проблематику истраживао дуго година. Где год је чуо да се догодила нека превара, ишао је да види колико је новаца у игри, шта нуде, шта траже, а бавећи се маркетингом и трговином, имао је прилике и сам да „налети” на неке од њих. Кад је прочитао један оглас у новинама у којем су се тражиле девојке за рад у иностранству, био је сигуран да се иза тога крије трговина женама. Показало се да је био у праву.
– Неоспорно је да су преваранти већином социјално интелигентни људи који увек кажу праву ствар у право време. Ко није упућен, лако ће поверовати у њихове речи. Зато сам сматрао да ће од највеће користи бити ако опишем и на сајту објавим генезу сваке преваре – каже Саша.
Преваранти се, објашњава наш саговорник, служе разним триковима да би вас обрлатили и обманули. Читави тимови психолога разрађују методе како би били што убедљивији у наступу. Постоје чак и „листе наивчина” које они међу собом размењују. Али, све то не значи да су паметнији од осталих. Саша Прибићевић нас уверава да се свака превара, ма колико била савршено осмишљена, може „намирисати”. Без обзира на то која је превара у питању, преваранти углавном траже да се унапред плати одређени износ. То је најизраженије код такозване пирамиде, где у ствари плаћате дозволу да бисте увукли друге људе у превару. За то зна полиција, али не може да спречи, јер је све покривено папирима.
Слободно реците „не”
– Сличан принцип је и када вам нуде неки имагинарни посао. Да бисте могли да почнете да радите, морате да платите учлањење и да потпишете уговор, који је тако закукуљен и замумуљен, да вам ништа неће бити јасно. Чим посумњате, поставите хиљаду питања. Преваранти се брзо изнервирају кад их много запиткујете, јер не могу да схвате да нису успели да вас убеде. Запамтите, они иду на то да вас „обрлате” на лицу места. Подробно се распитајте о сваком детаљу пре него што потпишете било какав папир и дате новац. Преварант не сме да одустане, а ви увек можете да се окренете и одете. Немојте да вас буде стид да кажете „не” само зато што је неко потрошио два или три сата да вам нешто објасни. Ништа није толико важно да на то морате истог момента да пристанете. Размислите дан или два, консултујте неког правника или адвоката, а послушајте и свој глас разума – саветује Прибићевић.
Друштво за борбу против превара регистровано је августа прошле године као удружење грађана. Нема класичне чланове, јер би, каже Саша, сто превараната исти дан дошло да се пријави, да би им удружење послужило као параван. После годину дана, задовољан је постигнутим резултатима, а захвалан је и медијима који су подржали његову акцију.
Чека се нови закон
– Конкретан резултат је ако током једног дана не добијем ниједан позив. Као и колико људи је посетило сајт. Што је више њих обавештено, биће мање преварених. Кад се превара догоди, после је касно. Можете да је пријавите полицији, подигнете тужбу, али мале су шансе да повратите новац. Отежавајућа околност је што по важећем закону преваре нису прецизно дефинисане и зато су тешко доказиве. Мада ни сами закони нису увек сасвим довољни – примера ради, у Сједињеним Државама које имају најразвијенији систем за борбу против преваре, реши се само десет одсто случајева.
Ипак, и сама држава ће морати више да се укључи, јер овако тешко да ћемо ишта постићи. То ће, уосталом, бити један од услова који мора да испуни да би се прикључила Европској унији – поручује Прибићевић. А док се нови закон не донесе, било би добро, сматра, кад би могао да добије канцеларију са две телефонске линије за „кол центар”, како би људи лакше могли да добију разне информације.
Иако у име Друштва за борбу против преваре не могу никога званично да заступају, адвокати, правници и бивше судије који су укључени у његов рад, и те како могу да помогну својим саветима. Јер, као и код болести, и у случају превара важи парола „боље спречити, него лечити”.
Што се новца тиче, превара може бити мања или већа, али, и сама чињеница да сте изиграни, оставља траг на души. Њене жртве генерално губе поверење једни у друге, а човек који не може никоме да верује, губи вољу за животом. Зато не треба баш свему прилазити са сумњом, већ са дозом опреза.
-----------------------------------------------------------
Неодољиве понуде
Чак и само набрајање превара којима можемо бити изложени, захтевало би превише простора, зато ћемо поменути само неке од популарнијих (о осталима више можете да сазнате на сајту Саше Прибићевића).
Преко огласа у новинама преваранти се представљају као власници или представници стране фирме која нуди одличну зараду а разговор са заинтересованима се заказује у неком хотелу или изнајмљеној канцеларији. Могућност за добру зараду, па још комплимент да сте баш ви човек какав им треба, паметан, способан и енергичан, биће најлепша музика за ваше уши. Све што треба да урадите јесте да отворите фирму, о свом трошку а они ће вам га већ надокнадити. У неким случајевима ће вам и дати известан новац чиме ће потврдити своје часне намере. А кад се у њих „уверите”, почећете да потписујете све што вам траже, преузећете и послати робу коју више никад нећете видети, као ни послодавце. Они ће, за месец, највише два, нестати.
Превара са чудотворним улошцима толико је у САД узела маха да је њихово рекламирање забрањено па су се њихови произвођачи преселили у Европу. А зашто су чудотворни процените и сами. Наиме, шта друго мислити о улошцима чијим се ношењем избацују токсини из организма, снижава крвни притисак, ублажава депресија, регулишу холестерол, триглицериди и шећер и елиминише целулит, ноћна мора сваке жене. Да је у питању превара, схвати се тек кад се улошци купе а ништа од обећаног се не деси.
У време економских криза, а и без њих, свако би био одушевљен могућношћу да бесплатно, или по невероватно ниској цени, оде на годишњи одмор. Да бисте великодушну понуду искористили, требало би само да позовете неки број као што је 0900. Немојте то да чините јер једино што можете да добијете, јесте велики телефонски рачун. Оглушите се и о понуду за бесплатну вечеру у неком ресторану – тамо ће неизоставно покушати да вам утрапе нешто за скупе паре.
Међу испробаним методама за отимање пара су и разне понуде да постанете манекен, фотомодел, глумац. Ретко се дешава да на кастингу за такав курс неко не прође јер је то чист губитак за организатора. Курс ћете завршити и добити диплому али ретко и прилику да се појавите на некој ревији или снимању. Но, пре него што то схватите, већ ћете платити фотографије за бук које могу да ураде само одређени фотографи (обично за сумицу од око 1.000 евра) а без којих су вам затворена сва врата, или ће вам бити предложено да „частите” одговорно лице како бисте се нашли на насловној страни. Пре него што отворите новчаник, имајте на уму да није баш свако рођен да буде манекен, фотомодел или глумац без обзира да ли сте у питању ви сами или ваше чедо. Славе жељни родитељи су потенцијалне жртве.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


