Уз динар се не губи

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић поручио је грађанима да ће и убудуће најбоље пролазити они који имају поверење у националу валуту и штеде и задужују се у динарима. "Као што су боље пролазили они који су 2006. и 2007. године штедели у динарима и нису свакодневно рачунали колико су зарадили или изгубили на курсним разликама, тако ће бити и у 2008. јер ће НБС референтном каматном стопом утицати на инфлацију", рекао је Јелашић.
Гувернер је указао да централној банци, као ни Влади Србије, неће бити лако да инфлацију одржи у планираним оквирима, јер се у идућу годину улазу са инфлацијом која је премашила 10 одсто, иако је било планирано да укупни раст цена буде 6,5 одсто. "Неспорно је да Влада у НБС има најбољег савезника у борби против инфлације, али ће од рестриктивности фискалне политике зависити потези централне банке у постизању њеног основног циља да базна инфлација у 2008. години буде између три и шест одсто", рекао је Јелашић.

Влада, према његовим речима, треба да истраје у планираном смањењу јавне потрошње, иако је то смањење мање него што је било најављивано, као и да не попушта захтевима синдиката да се раст плата усклађује са растом инфлације.

Кретање инфлације у 2008. години завишиће и од тога шта ће држава урадити са додатним приходима, као што су приходи из приватизације, и како ће спроводити структурне реформе, а пре свега реструктурирање јавних предузећа и њихову припрему за излазак на Београдску берзу. "За остваривање планиране базне инфлације НБС ће, најпре, користити тржишне механизме, као што је референтна каматна стопа", нагласио је Јелашић, напомињући да има много оних који се са тим не слажу и радије би да централна банка буде рестриктивнија у другим монетарним мерама, попут лимитирања задуживања у иностранству и подизања обавезне реверве.

Гувернер је истакао да се у другим земљама не поставља питање трошкова повлачења вишка ликвидних средстава, како би се инфлација држала под контролом, а то се у Србији користи за причу против НБС. "У Мађарској, где је референтна каматна стопа 7,5 одсто, или у Румунији где је она такође 7,5 одсто, ником не пада на памет да пита зашто централна банка користи ту стопу за повлачње вишка ликвидних средстава", истакао је Јелашић.

Ако би се вишак новца повлачио подижањем обавезне резверве то би, како је навео, за грађане значило поскупљивање кредита, односно зауставило би се обарање каматних стопа на задуживања становништва и привреде.

Конкуренција у банкарском сектору, како је оценио Јелашић, требало би да још више доприноси подизању квалитета банкарских услуга и смањењу цена тих услуга. Он је најавио да ће у идућој години нека од иностраних ревизорских кућа оценити какве услуге нуде банке у Србији и тај извештај ће бити предочен јавности.

Јелашић је потврдио да је Московска банка упутила захтев за добијање лиценце за пословање у Србији и нагласио да ће одлука зависити од испуњавања прописаних услова.

Иностране банке, како је додао, које имају намеру да послују у Србији, радије би да купе неку домаћу банку, али "по нормалним ценама". Он је оценио да су акције већине банака до сада биле прецењене, али се сада своде на реалну цену, што ће, како очекује, искористити инострани инвеститори.

Коментаришући кретање курса динара према евру Јелашић је истакао да политички изазови могу да имају краткорочни утицај на вредност домаће валуте, али је посао НБС да смирује тај психолошки ефекат оштријим монетарним мерама, што непосредно смирујуће утиче и на инфлацију.

У току је припрема новог закона о НБС и Јелашић очекује да он буде урађен у складу са стандарима Европске уније. Европска централна банка ће крајем јануара Влади Србије послати коментаре на достављени нацрт тог закона. "НБС је доставила сугестије на предложена решења, али пропратно писмо које је Министарство финансија проследило Европској централној банци уз Нацрт закона о НБС, отишло је без потписа гувернера НБС", указао је Јелашић.