Избори одложени, опозиција протестује

Пакистанска изборна комисија јуче је објавила да се парламентарни избори, првобитно заказани за идући уторак, 8. јануар, одлажу за 18. фебруар. Као разлог за ову промену наведене су околности које је изазвао атентат на бившу премијерку и вођу опозиције Беназир Буто 27. децембра, односно то што је у потоњим нередима уништено више од десет изборних канцеларија у провинцији Синд, заједно са изборним списковима, и што је после атентата обустављено штампање гласачких листића.

Две главне опозиционе странке, Пакистанска народна партија, на чије чело је стао Асиф Али Зардари, супруг убијене Беназир Буто (док њихов син не оконча студије), као и Муслиманска лига такође бившег премијера Наваза Шарифа, о одлагању избора нису консултоване и најавиле су да ће са својим присталицама против ове одлуке протестовати на улицама пакистанских градова.

Ситуација у Пакистану, после нереда који су избили непосредно после атентата, у међувремену се смирила, али, како јављају извештачи са лица места, то затишје могло би да буде само најава нове буре.

У радикалном политичком заокрету, кад је о изборима реч - Наваз Шариф је донедавно најављивао да ће их бојкотовати, док су партије које подржавају председника Первеза Мушарафа биле за њихово одржавање - аналитичари виде промену изборних рачуница. Партији убијене премијерке и Шарифовој Муслиманској лиги избори идуће недеље донели би значајан број екстра гласова на таласу симпатија према убијеној политичарки и њеној породици, као и због широко раширених сумњи да власти, ако можда и нису директно умешане у атентат, у сваком случају нису главној лидерки опозиције обезбедиле адекватну заштиту, с обзиром на претходни покушај њеног убиства у октобру и многобројне претње да ће бити ликвидирана.

Ово расположење нећи, додуше, сасвим уминути до 18. фебруара, али би ефекат симпатија свакако био много већи ако би се избори одржали већ идуће недеље.

Шест дана после атентата контроверзе о томе шта је заиста убило Беназир Буто продубљују се, чему су у великој мери допринеле и противречне изјаве владиних функционера, као и лекарског тима који је више од 40 минута безуспешно покушавао да је оживи. После првих изјава у којима је помињано да је погођена хицима у врат и у главу, обелодањен је званични извештај седмочланог лекарског тима, који констатује да је смрт наступила после фрактуре лобање која је изазвала тешко оштећење мозга и престанак функција срца и плућа.

Извештај је подупрт рендгенским снимцима, али је упадљиво да међу потписницима нема ниједног патолога-форензичара, што би било обавезно кад је реч о смрти у оваквим околностима. Такође, према пакистанским законима, обдукција је била обавезна, и породица - чија се забрана наводи као разлог зашто није било посмртне анализе - то је могла да заустави само уз посебну процедуру која није испоштована.

Извештаји наводе и да је лекарима забрањено да дају изјаве о ономе што су видели, док влада тврди да је до повреда лобање дошло пошто је Беназир Буто, после експлозије, ударила главом у кваку кровног отвора њеног специјалног, блиндираног аутомобила.

Мутни видео снимак, начињен, по свему судећи, камером мобилног телефона неког од учесника изборног митинга, који је био у маси, показује иначе двојицу могућих атентатора, од којих један, с тамним наочарима и у грађанском оделу, држи пиштољ уперен ка Бутоовој, док се за другог, непосредно иза њега, главе увијене у традиционални шал какве носе припадници пограничних племена, сматра да је био бомбаш-самоубица.

Експерти за тероризам указују и на неприличну брзину којом је, само неколико сати после атентата, са места експлозије, снажним шмрковима опран асфалт, чиме су уклоњени и могући докази о атентаторима, почев од чаура метака, па до узорака ДНК-а.

Пажњу је у протекла три дана привукла и смена на врху ППП-а, обављена, како преносе извештачи из Пакистана, на основу тестамента саме Беназир Буто. У њему, она је за свог наследника именовала сина, 19-годишњег Билавал Зардарија, који је, одмах после тога, очевом презимену придодао и мајчино, па се сада зове Билавал Буто Зардари. Али док он не стаса - по пакистанском закону, он може да буде биран тек кад напуни 25 година - "регент" ће му бити отац.

Млађи Зардари је већ напустио Пакистан и вратио се на Оксфорд, где је бруцош на студијама историје, на истом колеџу који је својевремено похађача његова мајка. Оперативно руковођење партијом пало је на удовца Беназир Буто, чије је искуство у политици у сваком случају мање од контроверзи које га прате.

Има пејоративни надимак "мистер десет одсто" који је стекао као министар у влади своје супруге, у затвору је провео укупно 11 година, пошто су оба премијерска мандата Беназир Буто завршена пре рока, уз тешке оптужбе за неспособност и корупцију. Помињано је да је брачни пар Буто-Зардари присвојио чак 1,5 милијарди државних пара.

Један од лидера великог клана и племена Бутоових, које има око 700.000 чланова, Мумтаз Буто, који је даљи стриц Беназир, оспорио је предају партије њеном сину, јер "није прави Буто". Он сматра да је политичку штафету требало дати сину или ћерки њеног брата Муртазе, који је у Пакистану убијен под још неразјашњеним околностима 1996, у време кад је премијерка била управо његова сестра.