Суђење Караџићу у септембру

Суђење бившем лидеру босанских Срба Радовану Караџићу, оптуженом за геноцид у БиХ, према најавама из Хашког трибунала требало би да почне у септембру. Према последњим информацијама из овог суда, чека се одлука жалбеног већа о последњој жалби у том предмету, која се односи на споразум Караџића и Ричарда Холбрука.

Председник трибунала Патрик Робинсон треба да саопшти датум суђења као и састав претресног већа и после годину дана припрема, суђење Караџићу могло би да почне. Тужилаштво је најавило да ће позвати 159 сведока, а за извођење доказа биће потребно 490 радних сати.

Радован Караџић брани се сам, уз помоћ правног саветника, Американца Питера Робинсона. Од доласка у Хаг тврдио је да није крив за геноцид и поднео је десетине различитих, предлога, захтева и поднесака. Последњи Караџићев захтев стигао је пре неколико дана, када је тражио да Хашки суд обавеже Француску да достави податке о илегалним испорукама оружја Армији БиХ и извештаје о експлозијама на пијаци Маркале.

Међу првим Караџићевим захтевима било је прибављање информације о споразуму којим му је бивши представник САД Ричард Холбрук 1996. године гарантовао имунитет од Хашког суда ако се повуче из политичког живота. Позивајући се на договор са Холбруком, Караџић је тражио повлачење оптужнице, што није прихваћено.

У поднеску који је предат судском већу се, између осталог, наводи да трибунал нема надлежност да суди Караџићу зато што постоји споразум о имунитету склопљен са Холбруком, као функционером са овлашћењима Савета безбедности Уједињених нација. Као додатак захтеву за одбацивање оптужнице, приложена је копија документа којим се Караџић обавезује да ће се повући са свих функција.

На почетку припремне фазе суђења, Караџић је тражио да Хашки трибунал замени судије које надзиру тај део поступка. Тврдио је да председавајући судија Алфонсо Ори има лични интерес, јер је учествовао на претходним суђењима, укључујући и оно против бившег председника Скупштине Републике Српске Момчила Крајишника, коме је, како је Караџић то описао, изречена „драконска” затворска казна у трајању 27 година. Караџић је тражио и да се замене друге судије у већу којим Ори председава.

Такође је тражио да трибунал финансира трошкове доласка Алексе Бухе, ратног министра спољних послова РС у Хаг, кога је најавио као кључног сведока одбране. Он је, како је рекао Караџић, сведок његовог споразума са Холбруком.

У јулу ове године, Караџић је затражио од високог представника у Босни и Херцеговини Валентина Инцка да држави БиХ нареди да испуни његов захтев о достављању документације која би му могла бити од користи у припреми одбране. Тражио је од Хашког трибунала и да изда обавезујући налог Влади Белгије да му достави документа која потврђују да је Армија БиХ изазвала две експлозије на сарајевској пијаци Маркале, током рата у БиХ.

Међу последњим Караџићевим захтевима било је и издавање налога Влади Малезије да му достави податке у вези са кријумчарењем оружја за муслимане у БиХ током протеклог рата, тврдећи да су у томе учествовале малезијске и турске трупе у саставу Унпрофора.

Караџић у поднеску судском већу тврди да је кријумчарење оружја, вредног 15 милиона долара, обављено преко наводне суданске хуманитарне организације „Трећа светска агенција за помоћ”, коју је 1987. године основао судански доктор Елфаит Али Хасанајн и која је имала везе са врхом босанске власти.

Караџић је раније захтевао да се и владама Аустрије, Италије и Малте наложи да му доставе податке у вези са нелегалном трговином оружјем. Ови предлози су прихваћени, а већина европских земаља, од којих је трибунал то тражио доставила је своје извештаје, док су неке тражиле још времена да претраже архиве.

Бивши лидер босанских Срба упутио је 3. августа поднесак судском већу Хашког трибунала у којем тражи новчану надокнаду због незаконитог хапшења у Србији.

Он тражи од судског већа да одреди суму за финансијско обештећење које ће му припадати ако му буде изречена ослобађајућа пресуда или ако му казна буде умањена, уколико у Хагу буде осуђен.