Деца богатих на мети отмичара

У последњих неколико месеци повећан је број отмица и изнуда, а мета су углавном деца имућних породица, сазнаје „Политика” незванично од саговорника у полицији. Инспекторима полиције су у већини ових случајева „везане руке”, јер родитељи не желе да пријаве отмицу и да сарађују са полицијом.

– Често нам са разних страна стижу информације о отетој деци и уценама којима су изложени њихови родитељи. Међутим, они из страха и претњи од стране отмичара одбијају да сарађују са нама. Родитељи једноставно не желе да поднесу пријаву, без које ми не можемо да радимо. Често се отмицама само прети, а жртве нам се обично обраћају када више немају излаза и када су им отмичари већ наплатили тражену суму – наводи наш саговорник.

Управо због тога се, како кажу у полицији, дешава да родитељи децу шаљу у школу под пратњом телохранитеља, који их одвозе и после часова враћају кући.

У полицији напомињу да отмичари врло прецизно „типују” и дуго планирају киднаповање.

– Киднапери се прво до најситнијих детаља распитају колико новца има оштећени, како му се зову деца, колико имају година, у коју школу иду, чиме се додатно баве ван школе. Поред тога занимају их и детаљи о супрузи и његовим родитељима. Они врло добро знају како да уплаше и чиме да уцене одређену особу – оцењују у полицији.

Једна од отмица, која се догодила пре скоро девет година, отворила је ова питања, а остала је бар за јавност до данас обавијена велом тајне. Реч је отмици сина познатог брачног пара Слободана и Брене Живојиновић, који је као осмогодишњи дечак отет 24. новембра 2000. године на Бежанијској коси у Новом Београду. Званично овај случај полиција никада није расветлила.

Дечак је, подсетимо, шест дана држан у заточеништву, све док његови родитељи нису, како се спекулисало, исплатили два и по милиона немачких марака. Примопредаја новца је, како су објавили медији, обављена на аутопуту Београд–Ниш, у висини Душановца у Београду, у траци која води према центру града.

У јавности се доста спекулисало и о томе како и где је дечак ослобођен, а једна од верзија је била да је остављен такође на аутопуту кроз главни град.

Занимљиво је да до сада нико никад није проговорио ниједну реч о отмици млађег Живојиновића. Својевремено се у штампи, на основу спекулација хрватских медија, појавила информација да је један црногорски држављанин који је ликвидиран у Шпанији заправо био један од отмичара. Међутим, ова информација никада није потврђена.

Подсетимо и да је у октобру 2007. године, у ужем центру Бора, отета Александра Јовановић, кћерка борског бизнисмена Небојше Јовановића, која је тада имала 24 године. Отмичари су је два дана држали у викендици око пет километара удаљеној од села Брестовац према насељу Метовница на Тимоку. Да би уклонили трагове отмичари су запалили унутрашњост куће када су је пустили. Киднапери су од Александриног оца захтевали 1,5 милиона евра, да би ослободили девојку.

Убрзо затим полиција је ухапсила двојицу отмичара, Климента Исаиловића и Ђорђа Васиљковића. Њих двојица су прошле године осуђени, Исаиловић на 15 година затвора, а Васиљковић на 14.

Две године раније, у мају 2005. године двојица киднапера отела су такође у Бору троје деце, покушавајући да изнуде 2.000 евра. Четрнаестогодишњи брат и сестра, као и њихов млађи седмогодишњи брат, отети су у селу Шарбановац код Бора. Отмичари су затим од породице затражили откуп од 2.000 евра уз претњу да ће све укућане побити и запалити имовину. Деца су, на срећу, успела да побегну, након чега су двојица киднапера њиховог оца, уз претњу смрћу, приморавала да потпише признаницу по којој им дугује 1.510 евра и узели му аутомобил.

Случај је пријављен борској полицији која је убрзо ухапсила Радована Петрова и Васу Бурхарта.

Данијела Вукосављевић