Колективни уговор - мртво слово

Никшић – Колективни уговори, које је синдикат потписао са власницима фирми којима је влада продала имовину, у Црној Гори су мртво слово на папиру. Њих послодавци, односно газде, из Русије, Италије... не поштују. За неке компаније је важнији протокол који су власници фирме потписали са Владом Црне Горе, него оно што је стављено на папир са представницима радника, где се гарантује пет година посла, исплата зарада и осталих принадлежности.

У никшићком Руднику боксита је било предвиђено да ће за пет година од продаје рудника бити посла за 1.200 радника, да ће на време примати зараде и решити стамбена питања. Од 17. децембра минуле године рудник не ради. Колективни уговор се не поштује. Власник, компанија ЦЕАЦ донела је одлуку да отпусти 900 радника, због глобалне кризе. Међутим, захваљујући Влади Црне Горе и социјалном програму који је донела а синдикат дорадио, у наредном периоду биће посла за 665 радника „Боксита”. ЦЕАЦ и његови челни људи не одустају од процене да је око 250 радника довољно за производњу у руднику који је требало да током две деценије сваке године ископа и тржишту испоручи око 650.000 тона боксита. Ни од изградње 300 станова нема ништа. Они који одлазе уместо стана добиће по 6.500 евра на име стамбеног кредита.

У никшићкој Жељезари, након што је влада продала фабрику компанији „Монтенегро спешелти стилс” и донела социјални програм заједно са синдикатом и послодавцем, радило је 1.500 радника. Сада је власник најавио да ће отпустити четвртину запослених. Тако ће око 600 радника морати да оде. Данијел Брол, члан Одбора директора, недавно је изјавио да су са Владом Црне Горе и Првом банком потписали низ протокола којима се дозвољава оперативно и финансијско преструктурисање фабрике.

Међутим, у Жељезари је председник синдиката Јанко Вучинић добио отказ само зато што је изнео податке и ставове синдикалног повереништва у вези с радом Жељезаре и остваривања права радника. Каже да је децембра 2006. са послодавцем, МНСС, потписан колективни уговор по којем је власник дужан да до 2012. задржи 1.500 радника. Шест месеци након потписивања тог документа послодавац је морао да уради систематизацију радних места и аналитичку процену, што није урађено. Синдикат Жељезаре не признаје никакав анекс купопродајног уговора који је наводно МНСС потписао са владом по којем може да смањи број радника, јер је то својеврсна превара запослених, истакао је први човек синдикалног повереништва Жељезаре.

Радници Ливнице су 10. марта 2008, управо због непоштовања колективног уговора, кренули у штрајк. Синдикат је организовао обуставу рада, јер власник компанија ГАТИ није испоштовала колективни уговор. Ни након 17 месеци нема решења за 100 радника никшићке Ливнице, а министар економије Бранко Вујовић, који је као директор Агенције за приватизацију и страна улагања учествовао у продаји овог некадашњег погона Жељезаре, најавио да је једно од решења проблема увођење стечаја.

У Подгорици синдикат фабрике Прераде Комбината алуминијума тражи одговор зашто се не поштују колективни уговор и судска решења. Зараде радницима нису исплаћене од јуна, као ни регрес за 2009, а о зимници и јубиларним наградама нема ни речи. Колективни уговор није испоштован ни на нивоу КАП-а, где ће више од хиљаду радника уз социјални програм мора да напусти фабрику алуминијума.

Због непоштовања колективног уговора, први су дигли глас запослени у никшићкој пивари „Требјеса” коју је влада продала белгијској компанији „Интербру”. Маја 2002. синдикат пиваре је организовао штрајк, три месеца фабрика је била затворена, а синдикални лидери нису успели да остваре све захтеве иако их је у то време подржавао Данило Поповић, тадашњи председник Савеза самосталних синдиката Црне Горе и Рон Освалд, генерални секретар Међународног синдиката прехрамбене и пољопривредне индустрије. Након протеста неки радници су продали радна места, напустили фабрику, а откази су уручени неколицини запослених који су преко суда остварили право на рад и новчану награду.

Раде Вукићевић

-------------------------------------------------------

Одложено пешачење до Подгорице

Радници никшићке Ливнице, њих 62, јуче нису кренули пешице ка Подгорици, како је било најављено. Њихов поход ка административном центру Црне Горе одложен је за 7. септембар, уколико у међувремену не буде нађено решење за превазилажење тешког стања у фабрици чији радници не раде од 10. марта 2008. „Црногорска полиција нам је забранила да одржимо заказани протест испред зграде Министарства економије иако смо на време обавестили надлежне у Подгорици да ћемо до главног града доћи пешице како би пред вратима министра Бранка Вујовића изразили револт због неизвесне судбине некадашњег погона никшићке Жељезаре, казала је Ангелина Мушикић, председница синдиката фабрике колегама и новинарима окупљеним јуче испред Пословног центра Жељезаре.

Р. В.