Скупи државни дарови

Можда Светска банка заиста није у праву кад тврди да Србија релативно мало издваја за социјалу. Само што то тако не назива. Јер на социјалу, помоћ или куповину социјалног мира и смиривање штрајкача, ма како то словили, одлази и највећи део онога што држава званично зове субвенцијама и онога што никако не признаје, попут праштања дужницима. Уосталом, шта је друго него социјала, рецимо, транзициони фонд који званичници час књиже као подршку привреди час као социјалну помоћ, из кога је, према подацима из једне студије Центра за либерално-демократске студије, од 2002. до 2007. године око 300 милиона евра утрошено на исплату стимулативних отпремнина за око 150.000 радника. За те намене је у буџету за 2008. било предвиђено око 90 милиона евра, а ове године у тај буџетски џеп усмерено је око 4,7 милијарди динара.

Званичне и скривене субвенције

У сваком случају, државне субвенције предузећима и пољопривреди једу значајне државне приходе. Само за пет званичних и највећих владиних програма субвенционисања (за привреду, пољопривреду, железницу, туризам и културу) ребалансом овогодишњег буџета намењено је 45 милијарди динара, а прошле године, према наводима Светске банке, према подацима о извршењу буџета за 2008. отишло је око четири одсто консолидованих расхода државе.

Мада званичне рачунице задужених за српске јавне финансије из године у годину, указују на пад учешћа субвенција у буџетској потрошњи, објашњавајући то и смањењем броја корисника – државних и друштвених фирми, прегледом државног трошковника могу се уочити и нове ставке које се можда другачије зову, а нису ништа друго до дотације. Рецимо ребалансом овогодишњег буџета, како су приметили у Светској банци, предвиђена су и значајна средства намењена за нова улагања у капитал фирми. Да не говоримо о оним скривеним субвенцијама у виду ненаплаћених дугова државе од привреде. Према подацима Пореске управе, на крају прошле године укупан износ неплаћених пореза и доприноса само 987 јавних предузећа био је 13,37 милијарди динара.

А ако би укинула чисте дотације друштвеним предузећима, држава би скинула 0,3 буџетског трошка, са приватизацијом, односно затварањем преосталих државних рудника уштедела би још 0,15 процената, а преполови ли субвенције железници и додатних 0,4 одсто консолидованих расхода, израчунали су у Светској банци.

Подршка државним и друштвеним предузећима која би требало да се приватизују представљала је у 2008. години око 22 одсто субвенција републичке владе, укључујући и трошкове за отпремнине и кредитне линије друштвеним предузећима за реструктурирање. Велики део састоји се од зајмова Фонда за развој и исплата из фондова за транзицију и солидарност. Све у свему, ниво субвенција за предузећа (не рачунајући субвенције за железницу) номинално се повећао у протекле четири године услед повећаног финансирања отпремнина, показује рачуница Светске банке.

Једна плата за „Ресавицу”

Велики трошак је субвенционисање државних предузећа – губиташа.

ПЕУ „Ресавица” је, уз железницу, највећи појединачни усисивач субвенција: само у 2008. години у њене руднике је „закопано” 22 милиона евра или 0,06 одсто БДП-а. Ниво субвенција по запосленом једнак је просечној плати у земљи. Сем директних субвенција, „Ресавица” добија и имплицитне, у виду неплаћених пореза и доприноса, које су како се процењује достигле директне, забележено је у најновијој студији Светске банке.

„Бор”, кажу, сада добија доста мање директних субвенција (рецимо, зајам под повољнијим условима од 39 милиона динара) али и даље ужива значајне скривене. Мада, према подацима Министарства економије, ове године самостално уплаћује порезе и доприносе, нагомилани укупан дуг државним и приватним институцијама ове компаније, према подацима Светске банке, достигао је у 2008. рекордних 670 милиона евра, од чега је 180 милиона евра неплаћени порези, доприноси за социјално осигурање и дуг Фонду за развој.

Ребалансом буџета за ову годину, првобитно предвиђених 14 милијарди динара за аранжман „Застава–Фијат” сведено је на четири милијарде динара, али се разлика није уштедела: преусмерена је на програме субвенционисаних кредита за ликвидност, потрошачке и старт-ап зајмове.

– То можда може бити оправдано током кризе, али дугорочније влада би требало поново да размотри колико ће убудуће обезбеђивати субвенција у било ком облику, сматрају у Светској банци.

Ако нико други, натераће је на то ЕУ. Једна од улазница, управо је реформа на терену државне помоћи.

-----------------------------------------------------------

Уместо субвенција – социјална помоћ

Ако би држава само проверила имовинско стање корисника главне субвенције у пољопривреди, која се исплаћује по површини поседа, садашња буџетска издвајања за ове намене, која у укупној консолидованој потрошњи достижу чак 1,9 одсто – преполовила би се.

Према званичним подацима држава највише издваја за субвенционисање пољопривреде – око 40 одсто укупних приказаних дотација у 2008. Према ребалансу буџета за ову годину то је 13,7 милијарди динара, од чега највише за чувених сто евра по хектару.

– Те субвенције су у овом тренутку за Србију скупе и функционишу као лоше циљани облик социјалне помоћи за сеоско становништво, при чему се део прелива и у групе са вишим приходима. Уместо да њима подржава сиромашне породице, Србија би то требало да чини повећањем издатака за материјално обезбеђење породице. Ако већ неће да га укине, из политичких разлога, друго решење је да се програм трансформише у подршку малим газдинствима у смислу зарада: да субвенције неусловљене производњом буду базиране на висини прихода, предлог је из студије „Како са мање урадити више”.

Весна Јеличић

(Сутра: Путеви после рока)