Велика „чистка” у Македонији

Од нашег дописника
Скопље, 31. августа – До краја месеца септембра сви државни функционери у Републици Македонији дужни су да надлежној државној комисији за лустрацију (испитивање прошлости) доставе изјаву да нису били сарадници тајних служби.

Такву обавезу, на почетку примене Закона за лустрацију, има 250 државних функционера, почев од председника државе, премијера, председника Собрања и даље, до функционера у локалној самоуправи. Изјава мора бити оверена код нотара и надлежној комисији достављена у запечаћеној коверти.

Провера веродостојности тих изјава почеће почетком октобра, кад би требало да буде утврђено да ли је неко од државних функционера прећутао да је био сарадник неке тајне службе.

Закон за лустрацију је у Македонији донесен почетком минуле године, али је његова примена одлагана због формирања лустрационе комисије, око чега је иначе било партијских натезања готово целу годину.

Предлагање и усвајање поменутог закона, једног из пакета такозваних европских закона, изазвало је буру полемика почев од тога ко треба да буде лустриран до тога од које године треба да се проверава да ли је неко био полицијски доушник.

Законом је прописано да лустрација има важност од 2. августа 1944. године до његовог усвајања, али ће та одредба бити проверена пред Уставним судом, с обзиром да је у јавној расправи превагнуо предлог да лустрација важи од 1991. године, односно од престанка постојања државне заједнице СФРЈ.

Уставни суд ће се позабавити и дилемом да ли имена функционера, за које се буде доказало да су били сарадници тајних служби, објавити у Службеном листу или не, те да ли лустрацији треба да буде подвргнут и шеф државе, ако се зна процедура његовог избора.

У Архиву Републике Македоније одложено је 36.000 полицијских досијеа, а од њих – 14.600 се односи на политичке случајеве, а 20 хиљада досијеа су из највећег македонског затвора „Идризово”.

Није познат број досијеа који су архивирани као државна тајна, као ни број досијеа које су заинтересовани подигли пре неколико година кад је таква могућност била доступна сваком држављанину Македоније.

Члан Комисије за лустрацију, професор Ђорђи Малковски, изјавио је да комисија није никакав суд, те да нико неће бити стављен на стуб срама, али да ће државне функције бити лишен свако за кога се докаже да се током живота и каријере окористио сарађујући са тајним службама.

Занимљиво је да Закон за лустрацију неће бити примењиван на чланове Македонске академије наука и уметности, на владике македонске православне цркве, новинаре, професоре и многе друге професије, уколико они сами не изразе жељу да им прошлост буде проверена.

Македонија и Албанија су једине источноевропске земље у којима није извршена лустрација актуелних државних функционера.