Нови Бечеј у загрљају Тисе

Нови Бечеј има оно што ни један град у земљи нема, то су две главне улице – Јосифа Маринковића и Маршала Тита. Оне заједно господаре већ пет и по деценија, од времена када су се спојили Нови Бечеј и насеље Врањево. Путнику намернику битно је да обе избијају на Тису. А, колико је ова река важна варошанима, потврђује несвакидашњи пример – адресе кућа почињу од броја два. Јединица је резервисана за Тису.

Изгледа да је ова водена лепотица из захвалности још више пригрлила град, па није случајно што добошар баш овде „даје на знање” све главне вести, док се о онима из прошлости дивани натенане уз бутељку домаћег вина и звуке тамбураша. Тајанствене приче о овом крају најлепше се откривају крстарећи чамцем. За то су задужени стрпљиви и мирни аласи.

Пажњу током вожње најпре привлачи Бисерно острво. Име је добило по големим  дињама „тиским бисерима” које су овде успевале. Добар глас острво је сачувало, због јединствене врсте винове лозе „крокан” од које се добија вино „тиска перла” са мирисом руже. Кажу да је „крокан” био и Титов избор. Пелцер лозе, је у 19. веку донео гроф Липот Рохонције, чији дворац је на овом парчету земље још чувар прошлих времена. Лоза се угасила и у својој постојбини Француској, па се данас њоме „кити” само новобечејско Бисерно острво.  

(/slika2)Погледу се не може отети ни Златно Копово, резерват природе у коме живи 186 различитих врста птица. Њихов цвркут најлепша је музика. Станиште су нашле и ретке биљке. С јесени на овој адреси зна да настане гужва, јер чак 20.000 ждралова сврати на одмор.

Помињући чари Тисе, мештани с поносом истичу њено „цветање”. Тиски цвет није за брање. Нема мирис, али плени. То је инсект, чија ларва живи искључиво на глиновит дну реке. Кад средином јуна, али само ако је река чиста, дође време парењу, површина воде добије „туфнице”, то су мужјаци са белом опном на леђима. Парење се назива „свадбени лет”. Занимљиво је да се за овај велики догађај ларве припремају три године, а кад изађу на површину, живе само један дан, са циљем – да продуже врсту. Они који имају срећу да посматрају појаву, која је код нас искључиво резервисана за Тису, а у свету за Велику жуту реку у Кини, кажу да се ту огледа снага природе и њене прецизности.

(/slika3)Широка и само наизглед спора Тиса, има још прегршт изненађења. У риболовачкој мрежи нађу се сом, смуђ, шаран, бабушка... Тик на обали поређани су котлићи. Ватра се за час заложи, а чорба кува таман онолико колико треба да сладокусци могу рећи како бољу нису јели. Да пуног стомака, гурмани не би кренули на пут пешке, чекају их фијакери. Радују им се и они који се уморе шетајући дуж осам километара дугог кеја. Упрегнути коњи, пре галопа воле да се засладе шећером. То је најбоља „карта” за угодну вожњу шоровима, у којима госте осим на српском поздрављају на мађарском, словачком или неком другом језику, јер је етничка структура становништва шаролика.    

Возећи се или шетајући, посматрач ће запазити да ниске банатске кућице надмашују црквени торњеви. И по њима је овај градић јединствен, јер католичку  цркву красе два торња. И тако би се могле у недоглед низати особености овог града и реке коју је с правом неко назвао „Панонска принцеза”, али треба их посетити . И то већ сутра када почињу свечаности, поводом Велике госпојине, за коју се мештани дуго припремају, и сврставају је у ред друге по величини манифестације у Војводини.

------------------------------------------------

Легенде о имену

Име велепоседничке породице Бечеи, која је на овом простору имала имање, према неким причама, доводи се у везу са називом Бечеј, док је по другима сазнањима име Бечеј потекло од речи „Беч” што значи велепосед. Новом Бечеју, „кумовао” је народ, који је бежећи пред турском најездом избегао у Бачку и на западној обали Тисе подигао ново насеље. Једно време, после Другог светског рата овај град, био је познат као Волошиново, по совјетском маршалу који је погинуо у битки за његово ослобођење. Староседеоци поуздано тврде да се град није мењао последњих век и по, задржавши старе лепоте и културну баштину. Од Београда је удаљен 135 километара.