Novi Bečej u zagrljaju Tise

Novi Bečej ima ono što ni jedan grad u zemlji nema, to su dve glavne ulice – Josifa Marinkovića i Maršala Tita. One zajedno gospodare već pet i po decenija, od vremena kada su se spojili Novi Bečej i naselje Vranjevo. Putniku namerniku bitno je da obe izbijaju na Tisu. A, koliko je ova reka važna varošanima, potvrđuje nesvakidašnji primer – adrese kuća počinju od broja dva. Jedinica je rezervisana za Tisu.

Izgleda da je ova vodena lepotica iz zahvalnosti još više prigrlila grad, pa nije slučajno što dobošar baš ovde „daje na znanje” sve glavne vesti, dok se o onima iz prošlosti divani natenane uz buteljku domaćeg vina i zvuke tamburaša. Tajanstvene priče o ovom kraju najlepše se otkrivaju krstareći čamcem. Za to su zaduženi strpljivi i mirni alasi.

Pažnju tokom vožnje najpre privlači Biserno ostrvo. Ime je dobilo po golemim  dinjama „tiskim biserima” koje su ovde uspevale. Dobar glas ostrvo je sačuvalo, zbog jedinstvene vrste vinove loze „krokan” od koje se dobija vino „tiska perla” sa mirisom ruže. Kažu da je „krokan” bio i Titov izbor. Pelcer loze, je u 19. veku doneo grof Lipot Rohoncije, čiji dvorac je na ovom parčetu zemlje još čuvar prošlih vremena. Loza se ugasila i u svojoj postojbini Francuskoj, pa se danas njome „kiti” samo novobečejsko Biserno ostrvo.  

(/slika2)Pogledu se ne može oteti ni Zlatno Kopovo, rezervat prirode u kome živi 186 različitih vrsta ptica. Njihov cvrkut najlepša je muzika. Stanište su našle i retke biljke. S jeseni na ovoj adresi zna da nastane gužva, jer čak 20.000 ždralova svrati na odmor.

Pominjući čari Tise, meštani s ponosom ističu njeno „cvetanje”. Tiski cvet nije za branje. Nema miris, ali pleni. To je insekt, čija larva živi isključivo na glinovit dnu reke. Kad sredinom juna, ali samo ako je reka čista, dođe vreme parenju, površina vode dobije „tufnice”, to su mužjaci sa belom opnom na leđima. Parenje se naziva „svadbeni let”. Zanimljivo je da se za ovaj veliki događaj larve pripremaju tri godine, a kad izađu na površinu, žive samo jedan dan, sa ciljem – da produže vrstu. Oni koji imaju sreću da posmatraju pojavu, koja je kod nas isključivo rezervisana za Tisu, a u svetu za Veliku žutu reku u Kini, kažu da se tu ogleda snaga prirode i njene preciznosti.

(/slika3)Široka i samo naizgled spora Tisa, ima još pregršt iznenađenja. U ribolovačkoj mreži nađu se som, smuđ, šaran, babuška... Tik na obali poređani su kotlići. Vatra se za čas založi, a čorba kuva taman onoliko koliko treba da sladokusci mogu reći kako bolju nisu jeli. Da punog stomaka, gurmani ne bi krenuli na put peške, čekaju ih fijakeri. Raduju im se i oni koji se umore šetajući duž osam kilometara dugog keja. Upregnuti konji, pre galopa vole da se zaslade šećerom. To je najbolja „karta” za ugodnu vožnju šorovima, u kojima goste osim na srpskom pozdravljaju na mađarskom, slovačkom ili nekom drugom jeziku, jer je etnička struktura stanovništva šarolika.    

Vozeći se ili šetajući, posmatrač će zapaziti da niske banatske kućice nadmašuju crkveni tornjevi. I po njima je ovaj gradić jedinstven, jer katoličku  crkvu krase dva tornja. I tako bi se mogle u nedogled nizati osobenosti ovog grada i reke koju je s pravom neko nazvao „Panonska princeza”, ali treba ih posetiti . I to već sutra kada počinju svečanosti, povodom Velike gospojine, za koju se meštani dugo pripremaju, i svrstavaju je u red druge po veličini manifestacije u Vojvodini.

------------------------------------------------

Legende o imenu

Ime veleposedničke porodice Bečei, koja je na ovom prostoru imala imanje, prema nekim pričama, dovodi se u vezu sa nazivom Bečej, dok je po drugima saznanjima ime Bečej poteklo od reči „Beč” što znači veleposed. Novom Bečeju, „kumovao” je narod, koji je bežeći pred turskom najezdom izbegao u Bačku i na zapadnoj obali Tise podigao novo naselje. Jedno vreme, posle Drugog svetskog rata ovaj grad, bio je poznat kao Vološinovo, po sovjetskom maršalu koji je poginuo u bitki za njegovo oslobođenje. Starosedeoci pouzdano tvrde da se grad nije menjao poslednjih vek i po, zadržavši stare lepote i kulturnu baštinu. Od Beograda je udaljen 135 kilometara.