Нова спорења о старом леку

„Људи који свакодневно узимају аспирин да би спречили срчани удар наносе себи више штете него користи, јер се тиме удвостручује опасност од унутрашњег крварења које захтева болничку интервенцију”, пренео је Танјуг писање лондонског дневника „Дејли телеграф”, позивајући се на мишљење британских лекара.

Британски стручњаци су, како наводи Танјуг, упозорили на опасност коју изазива претерана и свакодневна употреба аспирина по људско здравље. Узимање аспирина је корисно, али само после преживљеног срчаног удара, истиче се у Танјуговој вести.

Кардиолог, професор др Вишеслав Хаџи-Тановић, који се са многим српским кардиолозима налази на највећем светском скупу посвећеном болести срца у Барселони, у телефонској изјави за „Политику” каже да је број умрлих од крварења у желуцу због узимања ацетил-салицилне киселине занемарљив у односу на број оних који су спасени управо захваљујући чињеници да су пацијенти редовно узимали овај лек и нису добили инфаркт.

– Као код сваког лека који узимате свакога дана, тако и код аспирина постоји ризик од нежељених дејстава, а то је у овом случају крварење у желуцу. Међутим, број крварења је занемарљив у односу на број спречених инфаркта и спасених живота. Данас се овај лек не узима у чистом, већ у такозваном пуференом облику, у малим, тачно индикованим дозама, после јела. Када се зна да две трећине људи умире од инфаркта и кардиоваскуларних обољења оправдано је препоручивати редовно узимање аспирина – став је др Хаџи-Тановића.

У београдском представништву фармацеутске компаније „Бајер”, која једина има право да користи назив аспирин као брендирано име за овај лек, „Политици” је, прво усмено, апсолутно негирано да ова вест има било какву медицинску озбиљност и значај, јер су подаци из студије, наведени у нашим медијима, погрешно преведени и интерпретирани. Др Душан Аврамовић, специјалиста превентивне медицине и менаџер производа у компанији „Бајер”, подсећа да је аспирин и даље један од највише истраживаних лекова у историји.

– До данас, више од 200.000 пацијената било је укључено у више од 200 рандомизованих клиничких студија које су процењивале ефикасност и сигурност аспирина. Овај лек је у 36 земаља одобрен за примарну превенцију инфаркта и широм света за секундарну превенцију срчаног удара. Тренутно важеће смернице за клиничку праксу, укључујући и оне које су издали америчко и европско удружење кардиолога, као најзначајније здравствене организације, саветују лекаре да размотре терапију аспирином код пацијената са одговарајућим степеном ризика за први инфаркт – објашњава у писаној изјави др Аврамовић.

Он нарочито наглашава ефикасност малих доза аспирина у превенцији првог инфаркта, што је потврђено у шест студија, које су водили независни истраживачи. Студије су обухватале близу 100.000 испитаника (47.293 на ацетил-салицилној киселини и 45.618 на плацебу, као контроли) проучавано је приближно 700.000 особа. Добијени резултати код свих ових студија показују да аспирин знатно смањује ризик од првог срчаног удара.

Према речима професора др Милоја Томашевића, кардиолога из Клиничког центра Србије, најчешће препоручене дозе таблета аспирина у акутном погоршању болести (ангина пекторис, инфаркт миокарда, након уграђеног стента) јесу 300 милиграма, у трајању до шест месеци, и доза од 100 милиграма за свакодневну доживотну употребу након изласка из болнице, или као превенција поновног инфаркта или можданог удара, и другог тежег обољења код људи са умереним и повишеним ризиком од болести срца и крвних судова.

– Аспирин је познат и по томе да може спасити живот уколико пацијент сажваће једну таблету ако осети јак бол у грудима који представља увод у инфаркт миокарда. Нове таблете аспирина су обложене гастрорезистентном овојницом и додатно пружају заштиту слузокоже желуца, али је најважније да лекар процени степен ризика за кардиоваскуларни систем, као и могућност за крварење (употреба других лекова, активан чир...) и препоручи овакав препарат пацијенту – наводи др Томашевић.