Признање кривице смањује казну

Рећи за неког да је убица, злочинац, лопов или члан неке мафије пре него што то буде утврђено на суду од сада је кривично дело. Према новим одредбама Кривичног законика, онај ко омета правду тако што крши претпоставку невиности може бити кажњен казном до шест месеци затвора или новчано.

– Било је случајева да се људи буквално медијски линчују, иако поступак још није ни започео или је у току, иако се према Законику о кривичном поступку свако сматра невиним док се супротно не утврди правноснажном пресудом. Ако се кроз изјаве у штампи делује у намери да се крши претпоставка невиности, да се неко унапред осуди и да се тиме утиче на рад суда, то се може сматрати ометањем правде. Ово кривично дело је уведено зато да би се суд заштитио од утицаја и да би се људи који су окривљени заштитили од осуђивања унапред – каже за „Политику” Милан Шкулић, професор кривичног процесног права.

Изменама ЗКП уводи се и споразум о признању кривице, као нагодба између окривљеног и тужиоца, што је решење какво постоји у англосаксонском праву. Када се поступак води за кривично дело, за које је прописана казна затвора до десет година, јавни тужилац може предложити окривљеном и његовом браниоцу да закључе споразум о признању кривице.

Када се упути тај предлог, тужба и одбрана могу преговарати о условима признања кривице. Овим споразумом окривљени у потпуности признаје кривично дело за које се терети, а окривљени и јавни тужилац се договарају о врсти и висини казне. Коначну одлуку о споразуму о признању кривице доноси суд.

Новина је и то што сведок сарадник више неће добијати потпуни опрост грехова за своје сведочење. И после добијања тог статуса сведок сарадник остаје у поступку као окривљени, биће обухваћен пресудом и одмериће му се казна по Кривичном законику. Предвиђено је да се изрекне минимална казна која се затим умањује за половину, с тим што се изузетно сведок сарадник може и потпуно ослободити. Ово решење свакако је доста правичније од досадашњег.

– У моралном смислу сведок сарадник није ослобођен као до сада, већ се оглашава кривим као учинилац кривичног дела. То омогућава да му се одузме корист коју је стекао противправно као и да оштећени добије накнаду штете – наводи наш саговорник.

Јавни тужилац моћи ће да суду за сведока сарадника предложи и особу која је правноснажно осуђена, под условом да је значај њеног исказа претежнији од последица кривичног дела за које је осуђена. То не може бити особа која је правноснажно осуђена као организатор криминалне групе или је правноснажно изречена казна затвора од четрдесет година.

Међу новинама које доносе измене Законика о кривичном поступку сада је и могућност да се за неки број кривичних дела не води судска истрага, већ да се подноси непосредна оптужница, што је корак ка увођењу тужилачке истраге.

– Изменама ЗКП даје се већи број могућности да се за лакша кривична дела, за која је предвиђена казна до три године затвора, не води кривични поступак, ако тужилац успе да том окривљеном наметне одређене обавезе, на пример да обештети оштећеног или да уплати неки износ у корист неке хуманитарне организације. Тиме се растерећује кривично правосуђе – каже професор Шкулић.

Измене закона омогућавају и да се јемство даје не само као гаранција од бекства, већ и као гаранција да окривљени неће да прекрши друге обавезе, као на пример забрану напуштања боравишта или обавезу да не сме да посећује или контактира неке људе.

– То је добро решење, јер се тиме смањује број класичних притвора који су скупи за државу, а неповољна решења за окривљене – додаје професор Шкулић.

Изменама Кривичног законика, код многих кривичних дела уведени су тежи облици, а казне су пооштрене. Код кривичних дела из области порнографије, наша држава је прихватила конвенцију која је у вези са дечијом порнографијом, односно за коришћење компјутера и рачунарских мрежа за ширење порнографског материјала.

– Као кривично дело третира се чак и само поседовање порнографског материјала на којем је дете, а дететом се сматра особа која није навршила 18 година. Међутим, ако би неко имао добровољни сексуални однос са особом која је напунила 14, то није кривично дело, под условом да није реч о силовању. То значи да закон дозвољава добровољни сексуални однос са малолетном особом, док је поседовање порнографског материјала те исте особе кривично дело. Овде држава није ставила резерву као што су друге земље, што је апсурдно – каже Милан Шкулић.

Доротеа Чарнић

------------------------------------------------------

Кућни притвор

У закон се уводи кућни притвор, као мера обезбеђивања присуства окривљеног у поступку или као замена за класичан притвор, уз могућност да се боравак у стану контролише путем уређаја за електронски надзор. Кућни притвор може заменити боравак иза затворских решетака без обзира на врсту кривичног дела, по процени суда.