ЗОРАН ИВОШЕВИЋ

Нови устав је зачет на посебној седници Народне скупштине 30. септембра 2006. године. До коначног усвајања остаје да га грађани 28. и 29. овог месеца референдумски прихвате и да потом буде проглашен.

Добро је што нови устав: 1) дефинише Србију као државу засновану за владавини права и социјалној правди, на начелима грађанске демократије, на људским и мањинским правима и слободама и на припадности европским принципима и вредностима; 2) организује државу на принципима поделе власти, јединствене територије и неповредивих граница, регионализације и децентрализације, одвојености цркве и државе, заштите националних мањина и дијаспоре и међународног права; 3) утврђује и разграђује људска и мањинска права и слободе; 4) јамчи приватну, задружну, државну, покрајинску и општинску, односно градску својину, а друштвену својину приватизацијом преображава у приватну; 5) прокламује слободан промет градског грађевинског земљишта у приватној својини; 6) успоставља економско уређење на начелима слободног тржишта и предузетништва, самосталности и једнакости привредних субјеката, слободне конкуренције, сузбијања монопола или доминације, једнакост положаја домаћих и страних лица на тржишту, заштите потрошача, као и испуњавања пореских и других дажбина, којима се финансирају буџетски расходи; 7) утврђује надлежности Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; 8) уређује положај и делокруг Народне скупштине, председника Републике, владе, државне управе, Војске, судова и јавних тужилаштва; 9) установљава Високи савет судства, Државно веће тужилаца, Државну ревизорску институцију и заштитника грађана; 10) проширује надлежност Уставног суда на испитивању усклађености потврђених међународних уговора са уставом, оцену уставности закона пре његовог ступања на снагу, одлучивање о уставним жалбама и жалбама против аката о престанку судијске дужности; 11) јамчи аутономију универзитета, високошколских и научних установа; 12) отвара могућност за потпунију регионализацију и децентрализацију Србије; 13) опредељује физиономију покрајинске аутономије и локалне самоуправе; 14) установљава гаранције за остваривање основних људских и мањинских права и слобода.

Није добро што нови устав: 1) притвор, права окривљеног и правну сигурност у казненом праву уређује детаљније но што би требало; 2) омогућује да народни посланик неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци; 3) одређује да председника Републике бирају грађани а разрешавају народни посланици; 4) носиоцима судијске и јавнотужилачке функције признаје имунитет слабијег капацитета од оног који имају носиоци осталих јавних функција; 5) нема посебан члан о Врховном касационом суду и његовој надлежности; 6) утврђивање разлога за престанком судијске функције спушта са нивоа устава на ниво закона; 7) избор чланова Високог савета судства поверава Народној скупштини а не Општој седници највишег суда; 8) јача утицај извршне власти на вршење јавнотужилачке функције; 9) покрајинску аутономност не уређује целовитије и принципијелније; 10) нема јасан став према својинској реституцији и њеној заштити.

Ове врлине и мање новог устава уочио сам у првом читању. (Остале ћу откривати постепено.) Али, и оне су довољне да га у референдумском изјашњавању подржим. Нови устав је већ сада бољи од претходног, а мана се може ослободити јер има још један квалитет: разумну процедуру мењања, која му даје својство флексибилности.

Редовни професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду