ZORAN IVOŠEVIĆ

Novi ustav je začet na posebnoj sednici Narodne skupštine 30. septembra 2006. godine. Do konačnog usvajanja ostaje da ga građani 28. i 29. ovog meseca referendumski prihvate i da potom bude proglašen.

Dobro je što novi ustav: 1) definiše Srbiju kao državu zasnovanu za vladavini prava i socijalnoj pravdi, na načelima građanske demokratije, na ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i na pripadnosti evropskim principima i vrednostima; 2) organizuje državu na principima podele vlasti, jedinstvene teritorije i nepovredivih granica, regionalizacije i decentralizacije, odvojenosti crkve i države, zaštite nacionalnih manjina i dijaspore i međunarodnog prava; 3) utvrđuje i razgrađuje ljudska i manjinska prava i slobode; 4) jamči privatnu, zadružnu, državnu, pokrajinsku i opštinsku, odnosno gradsku svojinu, a društvenu svojinu privatizacijom preobražava u privatnu; 5) proklamuje slobodan promet gradskog građevinskog zemljišta u privatnoj svojini; 6) uspostavlja ekonomsko uređenje na načelima slobodnog tržišta i preduzetništva, samostalnosti i jednakosti privrednih subjekata, slobodne konkurencije, suzbijanja monopola ili dominacije, jednakost položaja domaćih i stranih lica na tržištu, zaštite potrošača, kao i ispunjavanja poreskih i drugih dažbina, kojima se finansiraju budžetski rashodi; 7) utvrđuje nadležnosti Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 8) uređuje položaj i delokrug Narodne skupštine, predsednika Republike, vlade, državne uprave, Vojske, sudova i javnih tužilaštva; 9) ustanovljava Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Državnu revizorsku instituciju i zaštitnika građana; 10) proširuje nadležnost Ustavnog suda na ispitivanju usklađenosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa ustavom, ocenu ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu, odlučivanje o ustavnim žalbama i žalbama protiv akata o prestanku sudijske dužnosti; 11) jamči autonomiju univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova; 12) otvara mogućnost za potpuniju regionalizaciju i decentralizaciju Srbije; 13) opredeljuje fizionomiju pokrajinske autonomije i lokalne samouprave; 14) ustanovljava garancije za ostvarivanje osnovnih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Nije dobro što novi ustav: 1) pritvor, prava okrivljenog i pravnu sigurnost u kaznenom pravu uređuje detaljnije no što bi trebalo; 2) omogućuje da narodni poslanik neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci; 3) određuje da predsednika Republike biraju građani a razrešavaju narodni poslanici; 4) nosiocima sudijske i javnotužilačke funkcije priznaje imunitet slabijeg kapaciteta od onog koji imaju nosioci ostalih javnih funkcija; 5) nema poseban član o Vrhovnom kasacionom sudu i njegovoj nadležnosti; 6) utvrđivanje razloga za prestankom sudijske funkcije spušta sa nivoa ustava na nivo zakona; 7) izbor članova Visokog saveta sudstva poverava Narodnoj skupštini a ne Opštoj sednici najvišeg suda; 8) jača uticaj izvršne vlasti na vršenje javnotužilačke funkcije; 9) pokrajinsku autonomnost ne uređuje celovitije i principijelnije; 10) nema jasan stav prema svojinskoj restituciji i njenoj zaštiti.

Ove vrline i manje novog ustava uočio sam u prvom čitanju. (Ostale ću otkrivati postepeno.) Ali, i one su dovoljne da ga u referendumskom izjašnjavanju podržim. Novi ustav je već sada bolji od prethodnog, a mana se može osloboditi jer ima još jedan kvalitet: razumnu proceduru menjanja, koja mu daje svojstvo fleksibilnosti.

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu