Туриста у модерним временима

Људи модерног времена путују само да би отпутовали. Одлазак на туристичко путовање израз је тежње да се мало изгубе корени и да се промени место. Када обилази неку земљу, туриста је стварно не обилази; он обилази њене фантоме, заправо све оно што је наизглед одолело зубу времена: споменике, катедрале, уметничка дела, народне обичаје. Лице једне земље, онако како се појављује у туристичком водичу, заправо је фантастично. Данас, у постмодерном свету у коме живимо путник је туриста који види чувена места која су толико позната са фотографија и разгледница тако да се понекад чини да његове фотографије представљају копије оригинала. Плаже су постале култна места сунца за нашег кич-туристу: највећа срамота је отићи на море а не поцрнети. Бронзана боја је обележје модерне естетике, а само „бронзирање” је средство социјалне афирмације по повратку у град и на посао.

Путовање ради одмора крајњи је производ нашег напредног, потрошачког друштва. Из психолошког угла гледано, туризам представља једну врсту опијума који отупљује свест. Чим оде из своје базе, наш туриста постаје једна нова личност, он одмах почиње да мења навике, и ту почиње сан нашег туристе у модерним временима.

Амерички антрополог Бурстин запажа да све чешће идемо на путовање не да бисмо гледали већ да бисмо фотографисали. Туриста није обманут, он прижељкује обману. За њега није важно оно што је стварно него оно што је налик стварном, што је спектакл, и уколико не буде награђен спектаклом он бива разочаран.

Одломак из дневника једног туристе: „Пењем се, и осећам зној како ми цури низ леђа, посматрам ове стене око мене и питам се како су се нашле ту. Знам шта је водич рекао, али зар је могуће да никоме све то није толико нестварно колико мени. Како су успели на овој висини да саграде манастире, па то је око 600 метара, како су допремали материјал за градњу, како су градили…како, ја сам ево знојав, и уморан после неколико степеника, гледам туристе око мене, сви сликају неуморно. Један омањи црн човек је укључио камеру и снима све, видим како је поносан, када дође кући свим пријатељима ће показати где је био, али најтеже је од свега што није схватио где је дошао. Сунце је данас јако, немам нимало воде код себе да попијем, све теже се пењем, али не жалим се. Једна мајка са дететом одустаје, говори како не може више, али њен синчић је убеђује: ’Мама, мама, па када ћемо поново доћи, издржи, још само мало, мама, издржи да видимо манастир’”.

Снимање и избор објеката често показују жељу туристе не само да сними нешто што жели да запамти већ оно што жели другима да прикаже. Туриста не иде ка стварима, он се креће ка сликама ствари. Туриста у модерним временима купује свој годишњи одмор као пакет, па би због тога желео и културу да добије упаковану. Данас, ма колико биле сложене, културе се своде на пар препознатљивих карактеристика, тако да културе данас постају роба. Могли бисмо рећи да је Бурстин у праву, када описује организована путовања као серијски произведену робу, за коју унапред знамо да је лошег квалитета. Туриста је пасиван, он чека да му се догоде занимљиве ствари, он иде у разгледање – сајтсинг.

Пре неколико дана један пријатељ ми је испричао следеће: „Два седишта иза мене седели су уморни и времешни Италијан и његова жена. Он је зубар из Милана. Када сам га упитао за знаменитости Сарагосе, није знао да ми одговори. Он и његова жена су се упутили у овај град, јер је просто био у пакету, а агент им је обећао да ова тура обухвата светски чувена места, и то је самим тим било довољно за њих”.

Туризам је показао да смо навикли да слободу прихватамо као масовну обману којој смо се препустили „иако смо је потајно презрели”. Докле год су у нашим џеповима ваучери туристичких агенција, ми признајемо да смо заборавили шта је заиста слобода.

И на крају, желимо вам свима, срећан пут!

преводилац и водич