Вреди ли жабу златом поткивати

Министарство за науку и технологију (МНТ) обнародовало је „Стратегију развоја науке у периоду 2009-2014“ и дало је на јавну расправу. Свестан да је преко потребно да се стање у науци Србије почне уређивати у складу са достигнућима цивилизације у којој живимо, покушао сам да у Стратегији нађем јасне путоказе за кретање науке Србије ка неком јасно дефинисаном и препознатљивом бољем будућем стању. Нажалост, ништа од тога не нађох.

Стратегија прати трендове који постоје у САД и ЕУ што, на први поглед, изгледа сасвим прихватљиво. Полазећи од постулата да смо недавним скоро троструким повећањем броја објављених радова у међународним часописима, непознатог и никад процењиваног квалитета (међу којима су у огромној већини безначајни радови), достигли и престигли научни ниво неких наших суседа, службеници МНТ су, у складу са већ прихваћеном традицијом: задужи се, потроши ,,у здрављу и весељу“ и не мисли ко ће новац да враћа, кренули да кредитима од 300 милиона евра реше све што они виде као проблем науке Србије. Не знајући много о суштини научног рада, предложили су нам Стратегију која:

– Не садржи, ни у назнакама, оперативне детаље и резултате до којих ће довести трошење до саде незапамћене количине новца;

– Не садржи принципе расподеле новца намењеног унапређивању науке;

– Не садржи јасне податке о томе које ће научно-истраживачке организације моћи конкурисати (планира се велика рационализација), који су то конкретни пројекти у ,,фокусу“ и ко ће и како пристигле предлоге оцењивати.

Још горе је то што је велики део средстава намењен за земљано-бетонске радове и изградњу станова, уз недефинисану, сасвим незнатну, количину новца за капиталну научну опрему. Не види се да су аутори Стратегије размишљали о примени, у Европи одавно прихваћених, механизама јавних конкурса за успостављање тржишта знања и идеја, уз рационално коришћење новца. Можда је ово због грађевинара и стварања услова да они примене свој познати ,,софтвер за испоштовање државних наручилаца“.

Без квантитативно оцењеног почетног стања кадрова и опреме, у МНТ мисле да све зјапеће рупе запуше давањем новца пре свега својим одабраним фаворитима. Опредељење за финансирање потреба науке из огромног државног кредита је потпуно сулудо. Улагање толиког новца у садашњу престарелу научну популацију Србије, ниског рејтинга и довољно уникатне полне структуре веома је неодговорно. У самој Стратегији је поменуто да је мало младих а пуно истраживача пред пензијом. Додао бих још да је јако много људи који су престали да се образују одмах после докторирања. Квалификација и компетенција, чак у институцијама које се сматрају најбољим у српској науци, недопустиво је јадна. Експериментална истраживања су недовољна и већином неконкурентна или застарела. Радна атмосфера и радна дисциплина никад лошије. Томе су веома допринели сада важећи критеријуми оцењивања људи и пројеката које примењује МНТ и који одвраћају истраживаче од предузимања било каквог већег ризика који прати сва озбиљна научна истраживања. Чак и да се неким невероватним случајем, у који мало ко верује, реализују огромни кредити и паре савршено паметно уложе у најпотребнију научну опрему, у Србији нема довољно квалитетних кадрова који ту опрему могу адекватно искористити. Нема ни наде да је такве кадрове могуће створити у следећој декади. Зато би се прво требало посветити стварању хијерархије разумних циљева и повећању броја квалификованих лидера који ће моћи те циљеве да остваре.

Занимљиво је и то да се у Стратегији нигде не помињу економске науке. Ниједном! И нико од економиста није се јавио том поводом. Претпостављам да је то због пуне свести о свом месту у светској економској науци. Поверовао бих да је тако можда и зато што се помало стиде због своје улоге у свеколиком транзиционом потонућу Србије.

Ограничен простором ове рубрике не могу да поменем ни део непрецизности, нетачности и смешних оцена ове ,,Стратегије”. Требало је да остарим па да сазнам да је: ,,Србија истовремено и важна праисторијска, римска, византијска, итд. земља”. Машала, стратегичари! Али, зашто из овог ,,легата” избацисте Турску?

Hаучни саветник Института ,,Винча“