Животна раскрсница и доба преиспитивања

Средње године у животу жене често представљају раскрсницу у којој она прави ретроспективу пута којим је корачала, интензивно размишља о томе да ли је у животу реализовала оне планове који су били записани у лексикону младалачких жеља, редефинише своју скицу будућности и доноси одлуку о промени животног курса. Некада је та промена везана за стављање тачке на заједнички живот са партнером за који схвата да више не садржи љубав, блискост и комуникацију, у другом сценарију жена у средњем добу ставља тачку на недовршене „послове” из младости – као што су завршетак факултета или почетак магистарских или докторских студија. Неке жене управо у тим годинама почињу да уживају у улози баке, док се друге први пут остварују у улози мајке. Због многоструких промена и изазова са којима се суочавају жене у средњем добу, не треба да чуди податак да управо оне чине већину од око 2.000 особа које сваке године дођу у Саветовалиште за брак и породицу Градског центра за социјални рад, истиче Слађана Ивановић, системски породични терапеут и руководилац Саветовалишта за брак и породицу, које је прошле године обележило 40 година рада.

Како у разговору за наш лист истиче наша саговорница, жене старости од 40 до 60 година које се налазе у некој врсти животне кризе или прекретнице, најчешће су те које траже помоћ психолога, психотерапеута и социјалних радника овог саветовалишта, како би добиле савет, подршку и оснаживање у доношењу својих животних одлука.

„Иако су средње године оно животно доба у којем би жена требало да буде најстабилнија, најостваренија и најзадовољнија, професионално и материјално остварена, то је уједно време када жена пролази кроз биолошке и хормоналне промене које имају и психолошке последице, па се код ње често јављају незадовољство, раздражљивост, анксиозност, депресија или неко незадовољство физичким изгледом. На породичном плану ово је време када је кућа пуна „хормона” јер се (пери)менопауза жене често поклапа са тинејџерским периодом њене деце, а ако је жена у хормонском дисбалансу, ти проблеми постају потенцијално (велики) извор сукоба. И када су партнерски односи добри, то је период када се преиспитујемо, односно билансирамо и правимо ретроспективу живота, па жене често схватају да су дуго година биле у некој улози коју нису желеле или планирале, односно да је улога супруге и мајке постала предоминантна, због чега имају неку врсту жаловања, односно туговања над самом собом”, објашњава Слађана Ивановић.

Са друге стране, како додаје, осећају се исцрпљено и схватају да морају поставити неке границе у односима са блиским особама које их узимају „здраво за готово”. Код неких жена настају и психосоматске тегобе због хроничне исцрпљености – почев од проблема са штитном жлездом, инсулинском резистенцијом или чиром, па све до карцинома.

„Није редак случај да се код жена јавља осећај „кнедле у грлу” и необјашњиви кашаљ без дијагнозе астме и пушачког стажа. Све су то знаци који указују на њено интимно незадовољство животом или неким његовим аспектима”, истиче Ивановићева.

Она додаје да се жена у овом периоду често суочава са идејом ослобађања од претходних улога, а са друге стране свесна је да јој је за излазак из зоне комфора потребна снага. Иако јасно осећа да није задовољна животом, често јој је веома тешко да направи преокрет или отвори ново поглавље, јер има страх да ли ће успети, да ли ће се блиске особе у њу разочарати и да ли ће бити критиковане, а у тој доби веома је важан осећај подршке од стране блиских особа.

„Ако се дуго налазимо у стању кризе, али препознајемо да нисмо спремни за промену, може доћи до анксиозности, депресије и конфликата са блиским особама, а могу се развити и теже форме депресије. У Саветовалиште за брак и породицу жене долазе управо у фази преиспитивања, питајући се да ли ће имати подршку ако направе промену. Оне препознају да су дошле у стању велике психолошке потребе, да су у млађим годинама више користиле ресурсе пријатеља и рођака, а да им је у средњим годинама потребна помоћ професионалаца. Са нама оне најчешће преиспитују свој идентитет, билансирају колико су времена посветиле супругу и деци, а колико себи и стварају ново Ја. Неке жене закључују да су биле довољно посвећене другима и први пут постављају границе, а неке их само јаче формулишу и кажу: „Ја ово хоћу” или „Ја то нећу”... Друге се преиспитују шта су некада волеле, а шта сада желе и размишљају да ли је касно да остваре неке младалачке жеље. Због тога ми често чујемо од жена реченицу „Ја сам се наморала”, која значи да су живеле кроз друге и за друге и сада желе свој мир”, каже наша саговорница.

Слађана Ивановић додаје да им жене ове животне доби често кажу да су скоро 20 година биле у некој ситуацији „трпног” стања и нису имале саговорника у свом партнеру. Због тога су управо ово године када највећи број жена доноси одлуку о разводу – оне се готово никад не разводе због прељубе или преваре (партнерове или сопствене), већ зато што су свесне да је њихов брак „завршен” у психолошком значењу те речи. А када их питају колико дуго однос не функционише, најчешће добију одговор – од почетка брака, уз објашњење да последњих неколико година живе као цимери. Наша саговорница објашњава да су жене склоне да „зажмуре” на многе ствари у партнерском односу, али када љубав мине, партнера гледају реалнијим очима и схвате да је требало много раније да се разведу.

„Средње године нас охрабрују да правимо животну прекретницу. У тим годинама ми скицирамо ставке на „чек листи” и правимо скицу будућности, али доносимо и радикалне животне одлуке – једна жена која је долазила у саветовалиште је из позиције административног радника завршила Правни факултет, друга је почела да прави колаче и торте, а трећа је завршила факултет и докторске студије. Са друге стране, велики број жена у средњим годинама је без партнера или је тек ушао у брачну везу и дете добио на почетку својих четрдесетих година, а родитељство у тим годинама носи посебно време изазова са којима се тешко излази на крај”, закључује Слађана Ивановић.