Životna raskrsnica i doba preispitivanja

Srednje godine u životu žene često predstavljaju raskrsnicu u kojoj ona pravi retrospektivu puta kojim je koračala, intenzivno razmišlja o tome da li je u životu realizovala one planove koji su bili zapisani u leksikonu mladalačkih želja, redefiniše svoju skicu budućnosti i donosi odluku o promeni životnog kursa. Nekada je ta promena vezana za stavljanje tačke na zajednički život sa partnerom za koji shvata da više ne sadrži ljubav, bliskost i komunikaciju, u drugom scenariju žena u srednjem dobu stavlja tačku na nedovršene „poslove” iz mladosti – kao što su završetak fakulteta ili početak magistarskih ili doktorskih studija. Neke žene upravo u tim godinama počinju da uživaju u ulozi bake, dok se druge prvi put ostvaruju u ulozi majke. Zbog mnogostrukih promena i izazova sa kojima se suočavaju žene u srednjem dobu, ne treba da čudi podatak da upravo one čine većinu od oko 2.000 osoba koje svake godine dođu u Savetovalište za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad, ističe Slađana Ivanović, sistemski porodični terapeut i rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu, koje je prošle godine obeležilo 40 godina rada.

Kako u razgovoru za naš list ističe naša sagovornica, žene starosti od 40 do 60 godina koje se nalaze u nekoj vrsti životne krize ili prekretnice, najčešće su te koje traže pomoć psihologa, psihoterapeuta i socijalnih radnika ovog savetovališta, kako bi dobile savet, podršku i osnaživanje u donošenju svojih životnih odluka.

„Iako su srednje godine ono životno doba u kojem bi žena trebalo da bude najstabilnija, najostvarenija i najzadovoljnija, profesionalno i materijalno ostvarena, to je ujedno vreme kada žena prolazi kroz biološke i hormonalne promene koje imaju i psihološke posledice, pa se kod nje često javljaju nezadovoljstvo, razdražljivost, anksioznost, depresija ili neko nezadovoljstvo fizičkim izgledom. Na porodičnom planu ovo je vreme kada je kuća puna „hormona” jer se (peri)menopauza žene često poklapa sa tinejdžerskim periodom njene dece, a ako je žena u hormonskom disbalansu, ti problemi postaju potencijalno (veliki) izvor sukoba. I kada su partnerski odnosi dobri, to je period kada se preispitujemo, odnosno bilansiramo i pravimo retrospektivu života, pa žene često shvataju da su dugo godina bile u nekoj ulozi koju nisu želele ili planirale, odnosno da je uloga supruge i majke postala predominantna, zbog čega imaju neku vrstu žalovanja, odnosno tugovanja nad samom sobom”, objašnjava Slađana Ivanović.

Sa druge strane, kako dodaje, osećaju se iscrpljeno i shvataju da moraju postaviti neke granice u odnosima sa bliskim osobama koje ih uzimaju „zdravo za gotovo”. Kod nekih žena nastaju i psihosomatske tegobe zbog hronične iscrpljenosti – počev od problema sa štitnom žlezdom, insulinskom rezistencijom ili čirom, pa sve do karcinoma.

„Nije redak slučaj da se kod žena javlja osećaj „knedle u grlu” i neobjašnjivi kašalj bez dijagnoze astme i pušačkog staža. Sve su to znaci koji ukazuju na njeno intimno nezadovoljstvo životom ili nekim njegovim aspektima”, ističe Ivanovićeva.

Ona dodaje da se žena u ovom periodu često suočava sa idejom oslobađanja od prethodnih uloga, a sa druge strane svesna je da joj je za izlazak iz zone komfora potrebna snaga. Iako jasno oseća da nije zadovoljna životom, često joj je veoma teško da napravi preokret ili otvori novo poglavlje, jer ima strah da li će uspeti, da li će se bliske osobe u nju razočarati i da li će biti kritikovane, a u toj dobi veoma je važan osećaj podrške od strane bliskih osoba.

„Ako se dugo nalazimo u stanju krize, ali prepoznajemo da nismo spremni za promenu, može doći do anksioznosti, depresije i konflikata sa bliskim osobama, a mogu se razviti i teže forme depresije. U Savetovalište za brak i porodicu žene dolaze upravo u fazi preispitivanja, pitajući se da li će imati podršku ako naprave promenu. One prepoznaju da su došle u stanju velike psihološke potrebe, da su u mlađim godinama više koristile resurse prijatelja i rođaka, a da im je u srednjim godinama potrebna pomoć profesionalaca. Sa nama one najčešće preispituju svoj identitet, bilansiraju koliko su vremena posvetile suprugu i deci, a koliko sebi i stvaraju novo Ja. Neke žene zaključuju da su bile dovoljno posvećene drugima i prvi put postavljaju granice, a neke ih samo jače formulišu i kažu: „Ja ovo hoću” ili „Ja to neću”... Druge se preispituju šta su nekada volele, a šta sada žele i razmišljaju da li je kasno da ostvare neke mladalačke želje. Zbog toga mi često čujemo od žena rečenicu „Ja sam se namorala”, koja znači da su živele kroz druge i za druge i sada žele svoj mir”, kaže naša sagovornica.

Slađana Ivanović dodaje da im žene ove životne dobi često kažu da su skoro 20 godina bile u nekoj situaciji „trpnog” stanja i nisu imale sagovornika u svom partneru. Zbog toga su upravo ovo godine kada najveći broj žena donosi odluku o razvodu – one se gotovo nikad ne razvode zbog preljube ili prevare (partnerove ili sopstvene), već zato što su svesne da je njihov brak „završen” u psihološkom značenju te reči. A kada ih pitaju koliko dugo odnos ne funkcioniše, najčešće dobiju odgovor – od početka braka, uz objašnjenje da poslednjih nekoliko godina žive kao cimeri. Naša sagovornica objašnjava da su žene sklone da „zažmure” na mnoge stvari u partnerskom odnosu, ali kada ljubav mine, partnera gledaju realnijim očima i shvate da je trebalo mnogo ranije da se razvedu.

„Srednje godine nas ohrabruju da pravimo životnu prekretnicu. U tim godinama mi skiciramo stavke na „ček listi” i pravimo skicu budućnosti, ali donosimo i radikalne životne odluke – jedna žena koja je dolazila u savetovalište je iz pozicije administrativnog radnika završila Pravni fakultet, druga je počela da pravi kolače i torte, a treća je završila fakultet i doktorske studije. Sa druge strane, veliki broj žena u srednjim godinama je bez partnera ili je tek ušao u bračnu vezu i dete dobio na početku svojih četrdesetih godina, a roditeljstvo u tim godinama nosi posebno vreme izazova sa kojima se teško izlazi na kraj”, zaključuje Slađana Ivanović.