Од тениске богиње до тениског Тантала

Наличје шампионске славе је постало окрутно према Ани Ивановић као њен форхенд. Прошлогодишња величанствена победница „Ролан Гароса” и кратко време првопласирана на светској листи сада је отписана за велика освајања.

Слутње да ни Међународно првенство САД не може да буде прекретница у њеној пољуљаној каријери биле су на месту. Суочила с поразом већ у првом колу, а то је још није задесило на највећим тениским турнирима (дебитовала 2005). Изгубила је с 2:6, 6:3, 7:6 (9:7) од Украјинке Катарине Бондаренко (52. на листи), исте оне противнице која јој је пре пет година савладала и у финалу јуниорског вимблдонског надметања.

Шта се то десило с Ивановићевом?. Њено лутање траје већ више од годину дана, а симптоми опоравка мину као да их није било. Порази су болни, разочарања честа и режу оштро као њен сервис некада. И овај пут је терен „Флашинг Медоуза” напустила на ивици суза и на рубу беса, свесна тежине свог неуспеха и немоћи да следи своје велике амбиције. Лане је испала у другом колу, а тај пораз је ушао у неславну тениску историју. Непозната Францускиња Жили Коен, као тек 188. на листи постала је најслабије пласирана играчица свих времена којој је пошло за руком да савлада водећу.

Пошто је на њен париски тријумф одавно пао заборав, све су чешћа нагађања о узроцима њеног стрмоглавог пада. Последице видимо у игри, а по узороцима кад-кад загребемо толико дубоко да смо чврсто уверени да нису на терену. И онда је закључак најпрофанији – Ивановићева је жртва своје лепоте која се комерцијализује и у игри и мимо ње.

Оног часа када је дотакла небо, стојећи и на балкону Старог двора после подвига у Паризу, Ивановићева се осећала као тениска богиња. Неки закон богова у тенису, међутим, учинио је да проживљава Танталову судбину. Ивановићева је данас до грла у хладној води, а гране с трофејима се измичу пред њом. Кад ожедни, вода се повлачи као она неискоришћена меч-лопта у тај-бреку против Украјинке. Изнад главе јој је непрестано Дамоклов мач који је прошле ноћи био у рукама млађе Бондаренкове.

(/slika2)И сада, у њој се роје мисли – шта то треба да принесе на жртвеник да би поново била тениска грација, с два непоколебљива стуба своје игре сервисом и форхендом којим немилице меље супарнице. Несумњиво је да Ивановићева води велику битку са самом собом, али је и непрестано губи и то поткопава њено самопоуздање. Њено несигурно лутање у сопственом лавиринту одразило се и у сарадњи кратког даха с америчким тренером Кардоном, који је био човек из сенке највећих вимблдонских успеха славне Мартине Навратилове. Ивановићева одскора не сарађује ни с дугогодишњим кондиционим тренером Аустралијанцем Бернсом који је у њеном тиму био као камен темељац.

Тантал је био осуђен на вечне муке. Ивановићева, којој су тек непуне 22 године, није. Ова сезона сигурно одлази у неповрат, али је пред њом толико времена да и њен у основи једнодимензионални тенис може опет да се преобрати у лавину лепотице с немилосрдним инстинктом. Не отписујмо Ивановићеву, јер она не отписује себе. То је основни разлог да се верује у њен препород.

-----------------------------------------------------------

Несклад спремности, психе и игре

Ево како је Ана Ивановић објаснила пораз у првом колу:

– Имала сам много шанси за победу, али су ме небројене грешке избациле из такта. Форхенд ме је издао у великом броју ситуација, а рука ме је болела. Ипак, сматрам да сам играла добро, веровала сам у себе, али сам, ето, и на меч-лопту одиграла нетачно. Још неколико пута сам начинила погрешан избор ударца. Све ме је то онеспокојавало. Морала сам да сервирам нејако, јер сам осетила бол у рамену. То као да ми је скратило руку. У сваком случају, на терену се осећам добро, чак ми се чини да сам покретљивија. На претходним турнирима сам вратила веру у свој сервис и нисам имала никаквих проблема с раменом. Очекујем да ћу кроз неколико недеља да ојачам рамени појас и опет да сервирам брзо и јако. Сматрам да претерано размишљам о својој игри. Држим неки план у глави, чини ми се да контролишем све, а онда скупо платим грешку. Осећам да још нисам успоставила равнотежу. Моја физичка спремност је на једном степену, ментална на другом, а игра на трећем. Нема склада, а све то мора да се подудари.