Od teniske boginje do teniskog Tantala

Naličje šampionske slave je postalo okrutno prema Ani Ivanović kao njen forhend. Prošlogodišnja veličanstvena pobednica „Rolan Garosa” i kratko vreme prvoplasirana na svetskoj listi sada je otpisana za velika osvajanja.

Slutnje da ni Međunarodno prvenstvo SAD ne može da bude prekretnica u njenoj poljuljanoj karijeri bile su na mestu. Suočila s porazom već u prvom kolu, a to je još nije zadesilo na najvećim teniskim turnirima (debitovala 2005). Izgubila je s 2:6, 6:3, 7:6 (9:7) od Ukrajinke Katarine Bondarenko (52. na listi), iste one protivnice koja joj je pre pet godina savladala i u finalu juniorskog vimbldonskog nadmetanja.

Šta se to desilo s Ivanovićevom?. Njeno lutanje traje već više od godinu dana, a simptomi oporavka minu kao da ih nije bilo. Porazi su bolni, razočaranja česta i režu oštro kao njen servis nekada. I ovaj put je teren „Flašing Medouza” napustila na ivici suza i na rubu besa, svesna težine svog neuspeha i nemoći da sledi svoje velike ambicije. Lane je ispala u drugom kolu, a taj poraz je ušao u neslavnu tenisku istoriju. Nepoznata Francuskinja Žili Koen, kao tek 188. na listi postala je najslabije plasirana igračica svih vremena kojoj je pošlo za rukom da savlada vodeću.

Pošto je na njen pariski trijumf odavno pao zaborav, sve su češća nagađanja o uzrocima njenog strmoglavog pada. Posledice vidimo u igri, a po uzorocima kad-kad zagrebemo toliko duboko da smo čvrsto uvereni da nisu na terenu. I onda je zaključak najprofaniji – Ivanovićeva je žrtva svoje lepote koja se komercijalizuje i u igri i mimo nje.

Onog časa kada je dotakla nebo, stojeći i na balkonu Starog dvora posle podviga u Parizu, Ivanovićeva se osećala kao teniska boginja. Neki zakon bogova u tenisu, međutim, učinio je da proživljava Tantalovu sudbinu. Ivanovićeva je danas do grla u hladnoj vodi, a grane s trofejima se izmiču pred njom. Kad ožedni, voda se povlači kao ona neiskorišćena meč-lopta u taj-breku protiv Ukrajinke. Iznad glave joj je neprestano Damoklov mač koji je prošle noći bio u rukama mlađe Bondarenkove.

(/slika2)I sada, u njoj se roje misli – šta to treba da prinese na žrtvenik da bi ponovo bila teniska gracija, s dva nepokolebljiva stuba svoje igre servisom i forhendom kojim nemilice melje suparnice. Nesumnjivo je da Ivanovićeva vodi veliku bitku sa samom sobom, ali je i neprestano gubi i to potkopava njeno samopouzdanje. Njeno nesigurno lutanje u sopstvenom lavirintu odrazilo se i u saradnji kratkog daha s američkim trenerom Kardonom, koji je bio čovek iz senke najvećih vimbldonskih uspeha slavne Martine Navratilove. Ivanovićeva odskora ne sarađuje ni s dugogodišnjim kondicionim trenerom Australijancem Bernsom koji je u njenom timu bio kao kamen temeljac.

Tantal je bio osuđen na večne muke. Ivanovićeva, kojoj su tek nepune 22 godine, nije. Ova sezona sigurno odlazi u nepovrat, ali je pred njom toliko vremena da i njen u osnovi jednodimenzionalni tenis može opet da se preobrati u lavinu lepotice s nemilosrdnim instinktom. Ne otpisujmo Ivanovićevu, jer ona ne otpisuje sebe. To je osnovni razlog da se veruje u njen preporod.

-----------------------------------------------------------

Nesklad spremnosti, psihe i igre

Evo kako je Ana Ivanović objasnila poraz u prvom kolu:

– Imala sam mnogo šansi za pobedu, ali su me nebrojene greške izbacile iz takta. Forhend me je izdao u velikom broju situacija, a ruka me je bolela. Ipak, smatram da sam igrala dobro, verovala sam u sebe, ali sam, eto, i na meč-loptu odigrala netačno. Još nekoliko puta sam načinila pogrešan izbor udarca. Sve me je to onespokojavalo. Morala sam da serviram nejako, jer sam osetila bol u ramenu. To kao da mi je skratilo ruku. U svakom slučaju, na terenu se osećam dobro, čak mi se čini da sam pokretljivija. Na prethodnim turnirima sam vratila veru u svoj servis i nisam imala nikakvih problema s ramenom. Očekujem da ću kroz nekoliko nedelja da ojačam rameni pojas i opet da serviram brzo i jako. Smatram da preterano razmišljam o svojoj igri. Držim neki plan u glavi, čini mi se da kontrolišem sve, a onda skupo platim grešku. Osećam da još nisam uspostavila ravnotežu. Moja fizička spremnost je na jednom stepenu, mentalna na drugom, a igra na trećem. Nema sklada, a sve to mora da se podudari.