Рим испод Београда

Приликом реконструкције трамвајских шина у улици Тадеуша Кошћушког и Париској, у строгом центру Београда, откривени су остаци грађевина из римског периода. Археолози су одредили да налазиште потиче из другог и трећег века наше ере, из времена владавине царева Трајана и Хадријана. У стешњеном простору ширине шест метара и укупне површине 1.600 квадрата, пронађени су неколики важни историјски налази, којима би се поносила свака престоница Европе. Између осталог, пронађена је савршено очувана улица од глатких камених плоча, најстарија улица у Београду, и најстарији београдски јавни тоалет, латрина, који се чистио водом.

Сви ови налази су пописани и фотографисани, а затим засути земљом и преко њих ће бити постављене шине. Трамвај ће све то позлатити.

Питање, које се поставило, у јавности и међу стручњацима, остаје и даље нерешено, а своди се на дилему: да ли је овај налаз из античког периода требало сачувати и изложити очима јавности или је, баш право, решење да буде враћен у заборав, далеко од очију савременог света. Ко је у праву?

Како је до сада проблем античких ископина решаван у Београду?

Када су седамдесетих година пронађене терме у Студентском парку, остављене су у ископаном стању и убрзо су се претвориле у ђубриште, па су затрпане. И сада их прекрива трава.

Терме на простору Платоа, између зграде Филозофског факултета и капетан Мишиног здања, доживеле су тројаку судбину: један део је уништен да би се на том месту укопала цистерна за мазут, други део је затрпан, а трећи реконструисан. Овај реконструисани тролист терми, остављен је без икаквог писменог обележја и постао је - сметлиште.

Нов приступ античкој традицији, означило је откриће зида главне градске капије и оловне цеви у темељима Градске библиотеке. Овај налаз је остао тамо где је и пронађен и постао је украс Римске дворане.

Слична судбина се планира и за античко налазиште у Рајићевој улици, на бившој окретници тролејбуса. Ти остаци цивилног Сингидунума, биће уткани у лоби новог, велелепног хотела. Кажу.

Имали смо прилике да се уверимо у третман античких ископина Солуна и Сарагосе, помињемо их јер су на два краја Европе. Грци су због археолошких налазишта у центру града, закривљавали целе булеваре или су подизали вијадукте.

Тако да многа налазишта стоје у некаквим бетонским лонцима, заштићена и изложена на месту где је из земље изронила историјска вредност. Тиме им је савремени град указао поштовање. А Шпанци су око бедема Јулија Цезара, направили главни градски трг. 

Заговорници обелодањивања римских трагова испод Београда, своју тезу базирају на вредности налазишта старих и по 1.800 година, која су тим вреднија јер је вековима рушени Београд догурао дотле да има свега неколико кућа старих 200 година, што је врло скромна туристичка понуда. На пример, у Салцбургу је двоцифрен број кућа у којима се и даље живи, непрекидно, од пре Косовског боја. Те стога, Београд би и те како порастао, у понуди културе, а не само „шунда по сплавовима”, када би решио да обелодани свој закопани Рим. И то на онај начин, како се то већ ради у Сремској Митровици, рецимо, где је за остатке Царске палате направљен одговарајући кров.

Осим новца, овде, можда, постоји и питање геостратешке воље. Заговорници теорије завере би рекли да се Београдски Рим не обелодањује баш зато да се не би показало да је Београд још од античких времена део западног културног круга. Постојано и несумњиво.

Очигледно, учињено је оно што је налагао императив тренутка у којем живимо, трамвајској функционалности је дат приоритет над далекосежним културним пројектом, али и о нашој генерацији, као и онима пре нас, свој суд ће дати поколења. Можда ће они желети другачије уређен град, са више археолошких паркова, којима ће се поносити на интернет понуди. До тада је, погледајмо то са стојичког становишта, боље да изнад београдске антике пролази трамвај, а не рецимо теретни воз. Мање ће се хабати.