Таворење није бољитак

Кад се лоше упореди са лошијим, онда може да изгледа боље, али то не значи да је добро. Овако су јуче економисти коментарисали изјаву потпредседника владе Млађана Динкића „да је рецесија на измаку, а привреда у фази стабилизације”. Иначе, министар економије и регионалног развоја је још у мају, позивајући се на статистичке податке из првог тромесечја, објавио како је криза у Србији дотакла дно и да се већ јављају први знаци опоравка. Тада се надлежни министар позивао на оцену Жан-Клода Тришеа из Европске централне банке, а ових дана упориште за оптимизам налази у процени Међународног монетарног фонда да ће догодине наша земља забележити благи привредни раст од 1,5 одсто.

Али, ако је ММФ проценио да ће до краја године пад наше економије бити четири одсто, онда то не значи да ако догодине и буде раста, опет нећемо бити у минусу, већ ће он бити сведен на 2,5 одсто, кажу аналитичари. Према оцени Ивана Николића из Економског института, „требаће нам неколико година да достигнемо ниво на коме смо били прошле године”.

– Још је далеко 2010. година и треба бити прилично опрезан у изношењу оптимистичних прогноза. Ове године можемо да очекујемо само таворење, односно стагнирање. Ако нам наредних месеци не буде боље, биће добро ако нам не буде још горе – каже Николић.

Када је реч о индустријској производњи, у августу ће статистичари можда забележити благи опоравак на међугодишњем нивоу. То је могуће, објашњава Николић, јер је прошле године посртање почело баш од краја јула.

– Када се са ниском прошлогодишњом основицом упореде овогодишњи резултати, онда може да се дође до закључка да је почело успоравање пада. До краја године ће бити забележен раст у поређењу са истим периодом прошле године, али ће на међугодишњем нивоу пад индустријске производње бити 15 одсто. То не треба заборавити. Дакле, о заустављању пада можда може да се говори, али је још рано причати о опоравку. Не знамо шта носи следећа година – каже Николић.

У прилог његовој изјави говоре и статистички подаци. Тако је рецимо у јулу индустријска производња мања за 15,4 одсто у односу на исти месец прошле године, док је упоређивано са јуном била готово идентична. А ако се првих седам месеци ове године упореди са истим периодом прошле године, онда је пад индустријске производње 17 одсто.

Мирослав Здравковић, уредник сајта ekonomija.org, слаже се да се стање српске економије последњих месеци не погоршава. Нема погоршања, већ се овај период може назвати стањем стагнације, и то под претпоставком да не буде неког спољашњег шока.

– На пример, да нафта не скочи на 100 долара. Сви подаци тренутно иду у прилог статистичарима. Ако, на пример, „Ју-Ес стил” покрене производњу, то ће се директно одразити на раст извоза. Овај период године се упоређује са прошлогодишњим крахом, па у оценама треба бити врло опрезан – објашњава Здравковић.

И аутори „Кварталног монитора” такође сматрају да је рано говорити да Србија улази у фазу опоравка. Да би се добила објективна слика, потребно је искључити сезонски фактор који у овом случају може да је побољша.

– То је трик који, бојимо се, и Динкић зна – закључују професори Економског факултета.

Према њиховим рачуницама, индустријска производња, а нарочито прерађивачка индустрија, показује само да се пад закочио, али нема никаквих назнака да привреда почиње да се опоравља. Промет у трговини на мало је такође, статистички гледано, у фази стагнације, а управо раст потрошње показује да долази крај рецесији. Ни извоз, закључују аутори „Кварталног монитора”, не може да буде весник изласка из кризе. У мају и јуну се зауставио пад, али у јулу се поновило благо посрнуће.

– Најоптимистичније што можемо да кажемо јесте да је криза мало закочила. Колико ће то трајати и када ће се привреда покренути, још је преурањено говорити – оцена је сарадника „Кварталног монитора”.