Алтина - Крајина у малом

Удаљена свега 11 километара од Београда, Алтина је насеље у коме живи око 18 хиљада становника и које нема дом здравља, амбуланту, пијацу, месну заједницу, цркву, обданиште, а школа је тренутно у изградњи. Мештани годинама кубуре са струјом, телефонским линијама, водом и превозом. Већину становника чине Крајишници, Личани и Далматинци, које је мука натерала да се почетком и средином деведесетих година прошлог века овде настане.

У време Римског царства, као и у доба Турака, овде је постојала поштанска станица, а данас житељи Алтине имају само једну пошту која се налази у приватној кући. Велики број Алтињана нема телефонски прикључак, а они који га имају жале се на лоше везе и честе прекиде. Посебан проблем представља им Интернет, који је преко потребан пре свега привредницима из овог насеља којих има око хиљаду. Они су се недавно окупили и одлучили да 10. јануара оснују Удружење привредника Алтине.

- Жеља нам је да будемо нека врста сервиса свих привредника Алтине, почевши од власника киоска, па до великих произвођача који овде имају своје погоне - каже Славко Ђермановић, председник Иницијативног одбора Удружења привредника Алтине.

Осим трговачких и угоститељских радњи, којих има највише, у Алтини се налазе и производни погони неколико домаћих и страних предузећа. У насељу нема објеката културне или спортске садржине, али зато постоји хотел у коме се организују свадбе, прославе, приредбе, и где одседају домаћи и инострани гости. Мештани у шали воле да кажу да овај објекат представља културни центар Алтине.

Алтина је насеље које обилује контрастима. Овде се могу видети велелепне вишеспратне куће, уз које су објекти са недовршеним фасадама у којима живе незапослени и људи са малим примањима. Процењује се да у овом насељу има око 20 породица које користе услуге земунске народне кухиње.

Овуда пролази само један аутобус, који саобраћа на линији 81, до Блока 70, тако да мештани морају да користе два превоза како би стигли до центра града, а додатни проблем је нередовност полазака јер, како кажу, до Алтине саобраћа само један аутобус ГСП-а и седам возила приватних превозника, али ниједан не вози после 22 часа. Кроз Алтину пролази и пруга "Беовоза", али не постоји стајалиште.

Мештани кажу да је новогодишњу ноћ у мраку дочекало од 200 до 300 Алтињана који немају прикључке за струју, иако је град у овом насељу недавно саградио девет трафо-станица, јер, како кажу, не постоје законски услови да им се уведе струја.

Алтина је 2005. и 2006. године била суочена са обилним поплавама изазваним подземним водама. Стиче се утисак да је од тада мало тога урађено, јер становници тврде да у летњим месецима имају проблема са снабдевањем водом, као и са притиском који је често толико слаб да људи једва могу да се окупају. Осим тога, жале се и на лошу канализацију, а уздају се у План детаљне регулације.

Највећа невоља је, ипак, што нема обданишта, па су тако родитељи принуђени да воде децу у километрима удаљене предшколске установе.

Гордана Поп-Лазић, председница општине Земун, каже да је Општинска управа урадила пројекат за изградњу вртића и да би требало да започне на пролеће.

- Уважили смо захтеве грађана, тако да ће деца Алтине ускоро добити не само вртић, већ и школу која се увелико гради - наглашава Поп-Лазићева.

У Удружењу грађана Алтине истичу да им је, поред општинара, последњих година много помогао и град. Занимљиво је да данас поједине улице Алтине носе називе наших глумачких великана попут Ташка Начића, Павла Вујисића и Мије Алексића, а једна уличица носи име нашег познатог академика Јована Рашковића.

Улица Војни пут простире се кроз велики део насеља, али је полицији, Хитној помоћи и ватрогасцима често проблем да се овуда снађу, јер има 70 прилаза. Због тога је Удружење грађана Алтине поднело захтев Скупштини града да се од ових прилаза направе улице које би добиле називе по признатим крајишким, личким, далматинским и прекодринским личностима из српске историје.