Лед за пензије и плате чиновника

Професор Јуриј Бајец један је од два милиона људи који ове и следеће године неће моћи да рачунају на повећање примања, јер је у преговорима са ММФ-ом договорено замрзавање плата у јавном сектору и пензија. Као економиста врло добро зна да ће због тога за своју плату сваког следећег месеца моћи да купи мање него претходног. Његова зарада, као државног службеника, неће се повећавати, али цене ће расти. До краја ове године, на пример, очекује се да ће инфлација бити око 10 одсто, а догодине – ко зна.

И поред тога, професор Бајец се у преговорима са делегацијом мисије ММФ-а свесно залагао за замрзавање државних плата и пензија. Његова рачуница показује да ће догодине дефицит државног буџета премашити прихватљивих 3,5 одсто бруто домаћег производа за око 75 милијарди динара. Замрзавање плата у јавном сектору и пензија је само једна од мера да се наведени износ очекиваног минуса смањи.

Према саопштењу из кабинета др Јована Кркобабића, потпредседника владе и првог човека ПУПС-а, он је у разговору са делегацијом ММФ-а био против смањивања пензија. Он је, речено је, заступао став да су примања пензионера у октобру прошле године замрзнута и да додатно смањивање неће прихватити.

– Тренутак је такав да никоме не може да буде добро и да сви морамо да схватимо да сада више није приоритет већа плата, већ чување радног места – каже Бајец. – Због кризе, приходи у државној каси не износе ни 40 одсто бруто домаћег производа, односно укупне вредности производње која се у нашој земљи оствари за годину дана. Тај новац мора да покрије све трошкове државе, укључујући и плате и пензије. Затим, државне инвестиције и приспеле рате и камате за отплату државног дуга. Јасно је да је то немогуће.

Он подсећа да директори приватних фирми на својим леђима осећају последице светске економске кризе. Неки су запосленима неколико пута смањивали плате. Продаја њихове робе је опала најмање за петину у односу на исти период прошле године, па је било логичније да свима подједнако „откину” део зараде, него да отпусте 20 одсто људи.

Иначе, из буџета се сваког месеца са око 40 одсто дотира исплата 1,6 милиона пензија. Исплаћује се 460.000 плата запослених у државној администрацији, здравству и образовању. Договор о замрзавању њихових примања у овој години постигнут је још на пролеће, приликом претходне посете делегације ММФ. А Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Београду, као једно од решења за покривање минуса у буџету за 2009. годину предлагао је управо смањење зарада у јавном сектору.

– Од тога се, срећом, одустало. Баш као и од повећања ПДВ-а, јер су и привредници, домаћи и страни инвеститори и грађани захтевали да се у кризи не оптерећују додатним наметом. Влада је на то пристала и изабрала тежи пут. Све док привреда не достигне раст, а ММФ предвиђа да ће он догодине износити око 1,5 одсто, нико неће моћи да рачуна на повећање плате. Рано је процењивати колико ће идуће године износити инфлација. Али, ако ће свима нама зарада реално бити мања, то значи да ће и потрошња бити нижа и да њено повећање неће подстицати раст цена. Због чувања стандарда грађана држава ће цене под њеном контролом држати на садашњем нивоу – објашњава Бајец.

Иако ће онима на које се односи договор о замрзавању зарада жртва коју приносе буџету за 2010. годину деловати велика, рачуница показује да то неће бити довољно. Чак и да влада одлучи да отпусти 10 одсто запослених у јавним службама. Према процени министарке финансија Диане Драгутиновић, реформом државне администрације годишње може да се уштеди од 20 до 25 милијарди динара. Међутим, економисти сматрају да у првој години примене стратегије смањивања трошкова влада не може да рачуна на уштеде, већ само на трошак који би настао исплатом отпремнина. Међутим, чак и да је министарка у праву, непокривени део дефицита у буџету за 2010. годину износиће од 50 до 55 милијарди динара. То значи да ће смањење државних трошкова морати да буде још рестриктивније, како би Србији у октобру ММФ дозволио повлачење 600 до 700 милиона евра, колико износи друга рата раније одобреног зајма од 2,9 милијарди евра.

А. Николић