Судска битка око заоставштине Оље Ивањицки

Није редак случај да оставинску расправу где нема законских наследника и тестамента неко, због разних спорења око имовине преминулог, назове „нестварном”, али је забрињавајуће када овакав епитет добије оставинска расправа у коју су укључена бројна уметничка дела изузетне вредности.

А управо овако у разговору за „Политику” Даира Бранђолица-Павловић, галериста и професор италијанског језика, описује почетак оставинске расправе око наследства Оље Ивањицки која се води у Првом општинском суду.

Почетку оставинске расправе у четвртак, како каже наша саговорница, иначе кума чувене сликарке и њена дугогодишња познаница, присуствовали су само њени пријатељи, нико од породице, а спорење је, у најкраћем, настало око тога ко и како треба да предузме бригу о њеној оставштини. На једној страни нашли су се они који су делом већ започели бригу о њеном уметничком наслеђу, попут Фонда „Олга Оља Ивањицки”, а на другој они, међу којима је и Бранђолица-Павловић, који сматрају да стручњаци треба да преузму тај посао. Мишљења им се, ипак, негде и подударају: заоставштина Оље Ивањицки треба да буде претворена у музеј, слажу се и једни и други.

Сама уметница неколико пута је и у интервјуима говорила да јој је жеља да оснује сопствени музеј и у њему изложи своја дела, али и вредне слике светских мајстора које има у колекцији, своју документацију, цртеже, вредан порцелан, уникатну гардеробу, шешире, намештај, бројне ситне кућне предмете... Чувена сликарка добила је од Министарства културе на трајно коришћење зграду на Косанчићевом венцу где се налази њена имовина и где би требало да настане и музеј.

Сузана Спасић, директорка Фонда „Олга Оља Ивањицки”, после смрти сликарке изјавила је медијима да је фонд директан наследник заоставштине са циљем да прерасте у музеј на Косанчићевом венцу. Са Спасићевом јуче нисмо успели да ступимо у контакт, будући да се на телефон фонда нико није јављао, а недоступан је био и мобилни телефон њене правне заступнице.

– Не желимо никакву корист за себе, већ само да музеј воде стручне особе и да он живи. Особа која сада води бригу о Ољиној имовини и живи у стану на Косанчићевом венцу упознала је сликарку тек пре пет година, обављала је за њу техничке послове и није довољно стручна да преузме бригу о њеном уметничком наслеђу. Не знам ни по ком основу живи у њеном стану. На суђењу је на једној страни било троје, а нас са друге стране – петоро, сви знамо Ољу деценијама уназад, а на следеће рочиште доћи ће нас 14, пошто су многи првог дана били спречени да присуствују – каже наша саговорница.

Даира Бранђолица-Павловић додаје да им је намера да оборе усмени тестамент на који се друга страна позива, а, како наглашава, у томе ће им помоћи и одговарајућа документација коју су прикупили.

– Оља никада није говорила о писању тестамента и није га написала, али идеја о музеју је стара 20 година. Њена жеља јесте била да отвори музеј и оставила је довољно средстава да га направи на месту трошне зграде на Косанчићевом венцу, али је чекала потребне дозволе од градске управе. Ми само желимо да се створи музеј какав је Оља Ивањицки желела, да га воде зналци, да се ту организују изложбе, да се помаже младим сликарима – рекла је Даира Бранђолица-Павловић.

Међу онима који су присуствовали почетку оставинске расправе није било никог од познатих сликара или историчара уметности, каже наша саговорница, која сматра да би и Удружење ликовних уметника Србије и уметници требало да помогну да се проблем око заоставштине чувене сликарке на најбољи начин реши.

Ј. Беоковић